Mesecima je terao medicinske sestre iz sobe, a onda je pred njim stala Meri i odbila da se povuče

Teško bolesni šeik mesecima je svojim ponašanjem dovodio osoblje bolnice do krajnjih granica, zbog čega su se medicinske sestre smenjivale gotovo iz dana u dan. Kada je briga o njemu poverena mladoj Meri, svi su očekivali da će i ona brzo odustati, ali njen prvi susret sa zahtevnim pacijentom nije se odvijao onako kako je on navikao.

Još jedan povik iz bolničke sobe tog dana više nije iznenadio nikoga na odeljenju. Medicinske sestre i lekari već su mesecima slušali isti ton, gledali slične scene i pokušavali da pronađu način da obezbede negu pacijentu kojem je pomoć bila neophodna, ali koji je svojim ponašanjem terao ljude od sebe.

Šeik je bio ozbiljno bolestan i zahtevao je stalni nadzor. Uprkos tome, prema ljudima koji su bili zaduženi za njegovo zdravlje odnosio se kao da su dužni da ispune svaki njegov zahtev istog trenutka. Nije bilo važno koliko su bili pažljivi ili koliko su se trudili, jer bi gotovo uvek pronašao razlog za nezadovoljstvo.

Poslednja medicinska sestra koju je izbacio iz sobe bila je samo jedna u dugom nizu. Neke od žena koje su ranije radile sa njim tražile su premeštaj, pojedine su odustajale posle samo jedne smene, dok je bilo i onih koje više nisu mogle da podnesu stalna poniženja i napustile su posao.

Pacijent kog više niko nije želeo da neguje

Njegov način komunikacije postao je poznat čitavom odeljenju. Grubo je razgovarao čak i sa lekarima, bacao dokumente na pod i koristio dugme za pozivanje osoblja toliko često da su svi znali da iza svakog poziva ne mora nužno postojati stvarna potreba.

Ponekad bi osoblje pozvao i deset puta tokom jednog sata, a kada bi neko stigao u sobu, podrugljivo bi saopštio da se predomislio. Ako bi lek stigao samo minut kasnije nego što je očekivao, usledila bi svađa. Čak ni kada bi sve bilo urađeno na vreme, to nije značilo da će biti zadovoljan.

Problem zato odavno nije bio samo u zahtevnosti njegove terapije. Ljudi oko njega počeli su da veruju da se njegov odnos prema drugima jednostavno ne može promeniti. Svaka nova medicinska sestra ulazila bi u sobu već upozorena na ono što je čeka, a ipak je malo koja uspevala da ostane.

Nakon još jednog izliva besa vrata njegove sobe ponovo su se zatvorila. Medicinska sestra koju je upravo oterao otišla je, a on je ostao sam. U hodniku je zavladala neprijatna tišina koju su zaposleni dobro poznavali.

Glavni lekar sada je imao isti problem kao mnogo puta ranije: trebalo je pronaći osobu koja će preuzeti negu, iako su gotovo svi već znali kakav ih pacijent čeka. Nije bilo dovoljno pronaći stručnu medicinsku sestru. Trebalo je pronaći nekoga ko može da podnese njegov karakter dovoljno dugo da mu pruži terapiju koja mu je potrebna.

Istog dana pojavilo se ime mlade žene koja do tada nije imala iskustva sa šeikom. Zvala se Meri. Pre nego što je prihvatila zadatak, niko nije pokušavao da joj ulepša situaciju.

Meri je imala razlog zbog kog nije mogla lako da odustane

Otvoreno su joj rekli da je pacijent težak, ali ne samo zbog zdravstvenog stanja. Objasnili su joj da je njegov karakter tokom prethodnih meseci postao mnogo veći problem za osoblje od samih medicinskih procedura koje su morale da se obavljaju.

Upozorena je i na to da nijedna medicinska sestra pre nje nije uspela da izdrži ni ceo dan. Takva informacija bila bi dovoljna da mnoge odmah odbiju zadatak, ali Meri je ćutke saslušala sve što su joj govorili.

Nije gajila iluziju da će posao biti jednostavan. Naprotiv, potpuno je razumela zašto je osoblje smatra posebno teškim. Ipak, iza njene odluke da prihvati postojala je okolnost o kojoj šeik ništa nije znao.

Nekoliko meseci ranije njen otac izgubio je posao. Porodica se od tada sve teže nosila sa finansijskim obavezama, a rate kredita više nisu uspevali redovno da plaćaju. Situacija je postala toliko ozbiljna da je banka već počela da priprema dokumentaciju za oduzimanje njihove kuće.

Za Meri zato taj posao nije bio samo još jedna smena. Dobra zarada koju je mogla da dobije pružala joj je mogućnost da pomogne porodici u trenutku kada su bili veoma blizu gubitka doma. Zbog toga nije mogla sebi da priušti da odustane samo zato što će pacijent vikati na nju.

Sledećeg jutra stajala je ispred vrata njegove sobe. Iako je pred kolegama mirno prihvatila posao, nije bila bez straha. Znala je kakvu je reputaciju pacijent stekao i koliko se medicinskih sestara pre nje vratilo iz te prostorije uplakano ili poniženo.

Duboko je udahnula i otvorila vrata. Nije bilo dugog upoznavanja niti prilike da objasni zbog čega je došla. Šeik je reagovao čim ju je ugledao.

Nije ni sačekao da mu priđe bliže. Za njega je, činilo se, bilo dovoljno samo to što se u sobi pojavila još jedna nova osoba.

Njegov prvi povik nije izazvao reakciju koju je očekivao

Meri nije krenula prema vratima. Nije počela da se pravda, nije pokušala da ga ubedi da joj pruži priliku i nije pokazala nervozu koju je verovatno očekivao. Umesto toga, mirno je zatvorila vrata iza sebe.

Zatim je prišla malom stolu, spustila fasciklu sa dokumentima i počela pažljivo da pregledava njegovu medicinsku dokumentaciju. Ponašala se gotovo kao da njegov zahtev da napusti sobu nije ni čula.

Upravo je ta mirnoća prvi put privukla šeikovu pažnju. Bio je naviknut da njegov povišen glas odmah promeni ponašanje ljudi koji mu priđu. Neke medicinske sestre počinjale bi da objašnjavaju šta rade, druge bi se vidno uznemirile, a bilo je i onih koje bi brzo napustile prostoriju.

Meri nije uradila ništa od toga. Nastavila je da čita dokumente i da se priprema za posao zbog kojeg je došla. Njen postupak nije bio glasan niti dramatičan, ali je upravo zato odstupao od svega na šta je pacijent bio navikao.

Šeik ju je posmatrao, očigledno uveren da je pitanje vremena kada će i ona izgubiti strpljenje. Zato joj je otvoreno rekao šta očekuje da će se dogoditi.

Njen odgovor bio je kratak i bez rasprave. Nije tvrdila da će ga promeniti niti je pokušavala da mu dokaže da je drugačija od svojih prethodnica. Jednostavno mu nije dala reakciju koju je očekivao.

Šeik se na to podrugljivo osmehnuo. Bio je potpuno siguran da će početna smirenost nestati čim počne da je testira na isti način kao i druge medicinske sestre. U njegovom iskustvu do tada niko nije ostao dovoljno dugo da mu promeni mišljenje.

Tek je trebalo da sazna ko je žena koja je stajala pred njim

Meri je nastavila sa radom, a prvi minuti njihovog susreta već su pokazali da odnos neće početi na način na koji je šeik navikao. Njegov autoritet i povici nisu bili dovoljni da je nateraju da odmah napusti sobu.

Za njega je ona u tom trenutku bila samo još jedna medicinska sestra za koju je pretpostavljao da će uskoro otići. Nije znao ništa o razlogu zbog kojeg je prihvatila posao, porodičnim problemima koje je nosila sa sobom niti o tome koliko joj je značilo da ovu priliku ne izgubi.

U dostavljenom delu priče ne otkriva se šta je Meri zatim uradila niti zbog čega je njen postupak šeika ostavio bez reči. Poznato je samo da njegov prvi pokušaj da je otera nije uspeo i da se mlada žena nije ponašala kao medicinske sestre koje su pre nje napuštale njegovu sobu.

Šeik je i dalje verovao da će njena odlučnost trajati svega nekoliko minuta. Meri, međutim, nije ušla u sobu da bi se takmičila sa njim u tvrdoglavosti, već zato što joj je posao bio potreban i jer je bila spremna da obavi ono zbog čega je angažovana.

Priča se prekida upravo u trenutku kada je njihovo nadmetanje tek počelo. Čovek koji je mesecima uspevao da svojim ponašanjem otera gotovo svaku osobu zaduženu za njegovu negu sada je pred sobom imao ženu koja je na njegove provokacije odgovorila neobičnom smirenošću, ne sluteći da će upravo ona uskoro uraditi nešto što će ga prvi put posle dugo vremena potpuno zateći.