U današnjem članku donosimo priču koja ponovo otkriva skrivene slojeve muzičke scene bivše Jugoslavije i odnos dvoje poznatih umetnika čije su karijere obeležile jedno vreme. Lepa Brena, pravim imenom Fahreta Jahić, rođena je 1960. godine u Tuzli, a odrasla u Brčkom.
Postala je jedna od najprepoznatljivijih zvezda sa prostora bivše Jugoslavije, ne samo kao pevačica, već i kao deo muzičke industrije koju je oblikovala zajedno sa svojim suprugom, Slobodanom Bobom Živojinovićem, osnivanjem produkcijske kuće Grand. Ova kuća je postala ključna tačka domaće muzičke scene.
- Jedna od kontroverznijih figura iz tog perioda, Dragan Antonijević, poznatiji kao Arlekino, obeležio je muzičku scenu osamdesetih godina svojim ekstravagantnim stilom i provokativnim pesmama. Iako se povukao iz javnosti, njegova najnovija odluka da se vrati – ne kroz pesmu, već kroz knjigu – ponovo ga je stavila u središte pažnje. Knjiga se ne bavi običnim temama, već navodnom emotivnom i intimnom vezom koju je imao sa Lepom Brenom, što je odmah izazvalo niz medijskih reakcija i spekulacija.
Još 1993. godine, Arlekino je prvi put šokirao javnost tvrdnjama o strastvenom odnosu sa Brenom. Detalji koje je iznosio tada bili su nepoznati javnosti i bacili su novo svetlo na ono što se dešavalo iza kulisa estrade. Kasnije, dodatno je izazvao pažnju albumom „Baba Kurana“, naročito pesmom za koju se smatralo da je direktna posveta Lepoj Breni. Dok su jedni hvalili njegovu hrabrost, drugi su mu zamerali na senzacionalizmu.
U jednom od svojih javnih govora, Arlekino je govorio o njihovom prvom susretu: upoznali su se u studiju kod pokojnog Rake, a on je odmah bio očaran njenom harizmom. Kako tvrdi, i Brena je s vremenom razvila osećanja prema njemu, iako je on tada bio u vezi. Zbog poštovanja prema tadašnjoj partnerki, prekinuo je tu vezu, ali je veza s Brenom ostala komplikovana.
- Tvrdi da su se često sretali zbog zajedničkih muzičkih angažmana i da je jednom prilikom, u stanu Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute, došlo do intimnog trenutka. Kako priča, ona je pokušala da ga poljubi, ali ju je odbio iz straha da neće biti dorastao njenim očekivanjima. Brena je tada već bila velika zvezda, dok je on bio umetnik u usponu.
Prema njegovim rečima, ona je želela ozbiljnu vezu, čak je razgovarala s njegovom majkom i poveravala se Marini. Ipak, Arlekino kaže da se povlačio, glumeći ravnodušnost. U međuvremenu, Brenina karijera je eksplodirala, a njihovi susreti su postajali ređi. Iako tvrdi da su ostali u kontaktu, njihov odnos je, po njegovim rečima, bio opterećen uticajem ljudi iz njenog okruženja.
Posebno je izazvao pažnju kada je otkrio da je odlučio da napiše knjigu upravo nakon što je saznao da se Brena udaje za Bobu. „Pisao sam o nama – o svemu što je moglo biti, a nije“, rekao je. Tvrdi da je Brena bila oduševljena knjigom, dok njen suprug nije bio spreman da se suoči sa njenom prošlošću. Prema njegovim rečima, Boba je pokušao da spreči širenje knjige, pa je čak, navodno, angažovao pokojnog Šljuku da mu preti i pokušao da otkupi sve primerke kako bi sprečio njihovo pojavljivanje u javnosti.
Neki veruju da je ova knjiga izraz umetničke slobode, dok drugi vide u njoj pokušaj ličnog razračunavanja s prošlošću. Bez obzira na motiv, Arlekinova priča izaziva znatiželju i otvara pitanja o stvarnim odnosima iza glamura estrade. Njegovo pojavljivanje nakon godina tišine donosi osveženje na sceni, ali i podseća na složenost odnosa među poznatima.
U vremenu kada se privatni životi zvezda svakodnevno analiziraju, ova priča ostaje intrigantna i neodređena, negde između stvarnosti i interpretacije. Jedno je, međutim, sigurno – Arlekino se vratio, i to bez kompromisa, sa glasom koji ne želi da ostane nečujan u svetu gde se granice između istine i spektakla sve više brišu.
