Bogati domaćin je oterao svog kuma sa krsne slave jer je došao u “poderanom kaputu”: Kad je otvorio stari zavežljaj koji je kum ostavio na kapiji, srušio se.

U današnjem članku vam pišemo na temu prijateljstva i izdaje, koji se protežu kroz godine, ali koji ponekad završe tragično, uprkos svim materijalnim bogatstvima.

• Tema koju ćemo razraditi nosi veliku životnu poruku, jer pokazuje koliko je važno vrednovati ljude koji su uz nas u teškim vremenima, bez obzira na sve spoljne okolnosti.

Priča koju želim da podelim sa vama govori o Stevanu, čoveku koji je imao sve – bogatstvo, moć, društveni status, ali mu je nešto mnogo važnije promaklo: istinsko prijateljstvo. Stevanova vila bila je najosvetljenija u njegovoj ulici, upravo na dan Svetog Nikole, krsne slave koju je slavio. Međutim, nije to bila slava koja je odražavala duhovnost, već je bila samo prilika da pokaže svoju moć i bogatstvo. Za stolom u njegovoj kući sedela je gradska elita – političari i direktori, ljudi u skupim odelima. Bio je to događaj sa svećama, ali bez duhovne atmosfere, više poslovni nego porodičan.

• I dok su se svi smeštali i uživali u luksuzu, Stevanu je slavu prekinuo jedan neočekivani posetilac. Na kapiji je zazvonilo, a Stevan, ljut zbog prekida, otišao je da otvori. Kada je ugledao koga, ostao je u šoku. Pred njim je stajao Jovo, njegov kum. Ali nije to bio Jovo kojeg je znao. Njegov kum je izgledao kao prosjak, u starom vojničkom kaputu, blatnjavim cipelama, sa zavežljajem u rukama. To je bio Jovo koji je Stevana krstio, venčao, koji je bio uz njega kad nije imao ništa. Ali sada je bio samo senka onog čoveka.

Jovo je želeo samo jedno – da prelomimo slavski kolač zajedno. Ali Stevan, shvatajući da bi njegov gost izgledao loše u očima njegovih poslovnih partnera, nije imao strpljenja. Brzo je odbio svog kuma, bacio mu pedeset evra u blato i poslao ga da se udalji. Nije mogao da shvati Jovoovu žrtvu, a još manje njegovu zahvalnost za male stvari, kao što je zajedničko sečenje kolača.

Jovo, sa suzama u očima, nije uzeo novac. Njegove poslednje reči, hladne i ispunjene tugom, bile su upravo ono što je Stevanu trebalo da čuje: “Trebale su mi samo topla reč i parče slavskog kolača. Ali vidim da je tebi kolač preseo od para.” Jovo je otišao u mrak, ostavljajući Stevanu zavežljaj sa starom fotografijom i papirima koji su sadržavali ugovore o prodaji, školarinama, i najvažniji – pismo napisano rukom Jova.

• U tom pismu je stajalo sve što je Jovo dao Stevanu, ali što nikada nije tražio da mu se vrati. Stevan je bio šokiran. Pismo je otkrilo sve tajne koje je Jovo nosio sa sobom. U njemu je stajalo da je Jovo žrtvovao sve za Stevana, da bi mu omogućio da postane uspešan. Njegov život, njegova kuća, njegova borba – sve je bilo usmereno na to da Stevanu bude bolje. A Stevan, u svojoj moći, nije bio ni svestan toga.

Ovaj trenutak, kada je Stevan otkrio šta je zapravo izgubio, postao je prelomni trenutak u njegovom životu. Zabava je završena, ali Stevan nije mogao da prestane da razmišlja o Jovu. Potrčao je za njim, nadajući se da će ga pronaći, da bi mu se izvinio. Međutim, sve što je našao bila je hladna, beživotna figura svog kuma, koji je umro u tišini, na klupi, nekoliko ulica dalje. Stevan je zaplakao, svestan da je izgubio najveću žrtvu koju je imao.

Taj trenutak je bio najvažniji u Stevanovom životu. Iako je imao vilu, bogatstvo i moć, u tom trenutku je postao svestan da je zapravo bio najveći bednik. Bogatstvo nije donelo sreću, a sve ono što je stekao nije mu donelo unutrašnji mir. Svoja duša bila je izgubljena, jer je zaboravio najvažniji deo života – ljubav, prijateljstvo i zahvalnost.

• Stevanova priča može nas podsetiti na to koliko je važno da ne zaboravimo ljude koji su uz nas kroz teške trenutke. Bez obzira na sve, istinsko prijateljstvo i ljubav su najvredniji blago. Stevanova greška bila je što je zaboravio ono što je najvrednije – ljude koji su mu pomagali da stigne tamo gde je sada. Kao što Jovo reče, “Odelo možda čini gospodina, ali ne čini čoveka.”

Na kraju, možemo se zapitati: Koliko često zanemarujemo one koji su uz nas, jer smo previše fokusirani na materijalne stvari? U svetu koji se menja, možda bismo svi mogli da naučimo nešto od Stevanove priče.

Zahvalnost, ljubav i prijateljstvo – to su vrednosti koje ne smemo zaboraviti, jer one su ono što čini naš život vrednim.

Izvori:

1. “Sveti Nikola i bogatstvo unutrašnjeg mira,” www.duhovnost.org.

2. “Kako zaboravljeni prijatelji mogu oblikovati naš život,” www.licni.blog.

3. “Sveti Nikola kao simbol žrtve i ljubavi,” www.religijski.com