Danas vam donosimo jednu jako zanimljivu priču.Naime radi se o Dženanu Ćišiću koji je 2014. godine doneo odluku koju tada nije mogao ni slutiti da će mu promeniti ceo život. Napustio je Bosnu i uputio se u Nemačku sa skromnim ciljem – da ostane tri meseca, zaradi nešto novca i vrati se kući. Međutim, umesto kratkotrajnog boravka, ostao je čitavu deceniju, gradeći priču koju ni sam ne bi mogao da zamisli.
- Prve dane u Nemačkoj proveo je na gradilištu, bez znanja jezika, bez adekvatnih papira i bez prethodnog iskustva u fizičkim poslovima. Kaže da mu nije bilo lako da prizna da je u Bosni bio muzičar, školovani klarinetista koji je predavao muziku. Ali tada, na početku emigrantske priče, sve što je imao bile su ruke spremne za rad i vjera da je došao zarad boljeg života. Kada je izrazio sumnje u vezi sa zaposlenjem – zbog nedostatka dokumentacije, znanja jezika i finansijskih sredstava – rečeno mu je: „Zaradićeš, ne brini.“ Tako je i bilo.
Dženan je vremenom naučio nemački, sredio dokumentaciju i pronašao posao u restoranu. Bio je uporan, radan i posvećen. Tokom godina pomagao je i drugim ljudima sa Balkana da se snađu u stranoj zemlji. Iako mu je fizički rad bio stran u Bosni, u Nemačkoj je naučio da ga poštuje – jer je to bio put do samostalnosti i dostojanstva.
- Uprkos stabilnom poslu, troškovi života su postajali sve veći. Plaćanje kirije postalo je teško izvodljivo, a njegova vera mu nije dozvoljavala da uzme kredit, pa je odlučio da kupi trošnu kuću i uloži u nešto što će zaista biti njegovo. Poslao je više od 70 ponuda za nekretnine, tražeći ono što sebi može da priušti. I onda, dok je bio na poslu, zazvonio mu je telefon. Neznan glas sa druge strane rekao mu je: „Čestitamo, pobedili ste na dražbi!“
Kupovina kuće bila je samo početak nove avanture. U narednih 11 meseci, Dženan je samostalno renovirao svoj novi dom. U kući je zatekao stare stvari koje je prethodna vlasnica ostavila. Nije želeo da sve odmah baci, već je fotografisao predmete, podelio ih na internetu i nudio drugima na poklon – verujući da će nekome možda biti od koristi. Više od svega želeo je da očisti prostor, da ga oslobodi prošlosti i udahne mu novi život.
Jedan od komšija mu je dao savet koji će mu se isplatiti više nego što je mogao da zamisli: da pažljivo pregleda sve knjige i predmete, jer je moguće da se nešto važno skriva među njima. Ubrzo je u kuhinji pronašao kovertu s dvadeset evra – što ga je, kaže, ispunilo ogromnom radošću. Bio je to tek početak. Među knjigama je našao još jednu kovertu, sa mnogo većom sumom novca.
- Novac koji je pronašao bio je, kako kaže, dovoljno vredan da pokrije sve troškove obnove kuće, pa čak i da isplati one koji su mu pomagali u tom procesu. Veruje da je to bio šteđevni fond prethodne vlasnice, zaboravljen ili ostavljen s namerom. U svakom slučaju, taj neočekivani nalaz došao je u trenutku kada mu je najviše trebao – ne samo materijalno, već i kao potvrda da život zna da nagradi strpljenje i pošten trud.
Dženan danas živi u toj istoj kući, s ponosom što ju je sam obnovio. Njegova priča nije samo o migraciji i radu u inostranstvu – ona je priča o hrabrosti, veri i upornosti. Od čoveka koji je u Bosni svirao klarinet, do radnika na baušteli, do vlasnika kuće u tuđoj zemlji – Dženan je uspeo ne zato što mu je bilo lako, već zato što nije odustajao.
Njegov primer je podsetnik svima koji odlaze „na par meseci“, da nekada život ima drugačije planove. A ono što odlučimo da uradimo sa tim planovima, upravo to nas definiše.
