Ramiza Vuković, žena iz Tuzle, nosi u sebi priču koja prevazilazi granice svakodnevice i ulazi u sferu neverovatnog. Njena životna priča, puna tuge, sumnji i nade, počela je kao radosna vest – otkrila je da je trudna sa trojkama, što je u tom trenutku za nju i supruga predstavljalo ostvarenje sna.
- U to vreme živeli su skromno kao podstanari, a trudnoća je brzo postala naporna. Već u trećem mesecu stomak joj je bio neuobičajeno veliki, pa je otišla na bolovanje. Situacija se dodatno zakomplikovala kada se u sedmom mesecu pojavio osip i voda, zbog čega je prebačena u bolnicu. Tamo su lekari zaključili da nosi trojke, ali su uprkos svemu, pustili Ramizu kući, iako joj je nuđen transport helikopterom do Sarajeva. Zbog fizičke iscrpljenosti to je odbila.
Dan pre porođaja, uprkos teškom stanju, čistila je stan i prala tepih. Te noći je prokrvarila, a u Hitnoj pomoći su joj rekli da se s njom mora pažljivo postupati – što joj je odmah probudilo sumnju. Umesto carskog reza, stavili su je da se porodi prirodno. Tek treći dan, nakon teških bolova, anesteziolog je zahtevao hitan zahvat.
- Nakon buđenja iz anestezije, rečeno joj je da su dve bebe žive, dok je treće dete preminulo. U stanju konfuzije, potpisala je dokumenta, a ubrzo zatim u sobu su ušli nepoznati par i doktor. Žena se ponašala sumnjivo, pregledavala Ramizinu kosu i ubrzo napustila prostoriju sa doktorom. Ramiza je odmah osetila da nešto nije u redu.
Tokom deset dana u bolnici, lekari nisu pokazivali brigu, a jedinu pomoć dobijala je krišom – od supruge jednog lekara. Kada je otpuštena iz bolnice, rečeno joj je da bebe moraju ostati u inkubatoru. Kada su ona i suprug otišli da ih vide, babica je pokušala da spreči susret, pravdajući se da su bebe još uvek u inkubatorima. Tek kada je Ramiza pomenula policiju, doneli su im dve devojčice koje nisu imale nikakve znake inkubatorske nege.
- Duboko u sebi, Ramiza je sve vreme osećala da je treća devojčica živa. Istraživala je po različitim zemljama, raspitivala se o slučajevima krađe beba, ali zvanično je dobila samo potvrdu o smrti, bez konkretnih podataka o bolesti ili tretmanu.
Posle 26 godina, istina se otkriva na najneobičniji način. Njene ćerke koje su tada živele u stanu njenih roditelja, pronašle su stari časopis i u njemu fotografiju devojke iz muzičkog takmičenja. Jedna od njih prepoznala je sličnost sa sobom – bila je to Dijana, učesnica emisije, za koju će se ispostaviti da je treća izgubljena sestra.
- Pre te spoznaje, Ramizu je posetila žena koja je tražila vodu. Ramiza ju je pustila u kuću, ponudila joj pitu, i u neformalnom razgovoru otkrila joj svoju priču. Ta žena joj je rekla da će uskoro dobiti sliku koja će sve promeniti, i da iza svega stoji moćan čovek, što će dodatno otežati borbu za istinu. I tako je i bilo – ta slika iz časopisa pokrenula je lavinu.
Nakon što je Dijana stupila u kontakt sa Ramizom, potvrdila je da je njihova ćerka, i otkrila da se sprema za venčanje. Ramizin suprug, Aldi, koji nikada nije poverovao da je treće dete živo, doživeo je infarkt od uzbuđenja i preminuo odmah nakon tog saznanja.
- Ramiza danas poseduje sve dokaze i DNK analize koje potvrđuju identitet devojke. Njena velika želja je da Dijana uspostavi odnos sa sestrama i bratom, kako bi porodica bila celovita. Iako joj mnogi ne veruju, Ramiza čvrsto stoji iza svojih reči i odlučna je da pravdu potraži pred sudovima, pa i u Strazburu.
Njena priča, obeležena tugom, sumnjom i snom koji je decenijama bio na ivici istine i mita, postala je simbol istrajnosti, majčinske ljubavi i borbe za pravdu.
