Jedna Britanka odlučila je da krene na emotivno putovanje ka korenima svoje porodice, tragajući za dedovinom u selo Čukojevac, koje se nalazi u blizini Kraljeva. Njen deda, po imenu Dobrosav, napustio je tadašnju Jugoslaviju neposredno posle Drugog svetskog rata i nastanio se u Velsu, gde je proveo ostatak života sve do svoje smrti 1994. godine.
- Iako ga nikada nije upoznala, priče o njemu su je pratile tokom detinjstva i postale su važan deo njenog identiteta.Ova žena, koja i danas nosi dedino prezime, oseća duboku povezanost sa mestom iz kog je njena porodica potekla. Želja da ga poseti i da pronađe moguće rođake u Srbiji postala je jača nakon smrti njene bake, o kojoj se dugo brinula. Kada je dobila više slobodnog vremena, odlučila je da konačno ispuni tu emotivnu misiju.
Njena potraga nije jednostavna. Krenula je tako što je na jednom poznatom internet forumu podelila svoju priču i izrazila nadu da će naići na nekoga ko zna nešto o porodici Dobrosava iz Čukojevca. Ovaj korak za nju nije bio lak jer je sa korisnicima podelila i jedan važan lični detalj — ona je lezbejka i ima partnerku sa kojom bi želela da zajedno posete Srbiju. Iako joj je putovanje do korena veoma značajno, izražava zabrinutost kako će njena seksualna orijentacija biti prihvaćena, s obzirom na to da su u nekim delovima Balkana ove teme i dalje tabu.
- Svoja sećanja na porodicu u Srbiji vezuje za nekoliko važnih tragova. Pamti da je deda navodno imao decu pre odlaska iz zemlje, a iz detinjstva se seća žene po imenu Vinjola, koja ih je s vremena na vreme posećivala. Takođe, prisetila se i božićnih čestitki koje su stizale od Dragane i Dušana, kao i telegrama saučešća upućenog njenoj baki Odri nakon dedine smrti. Sve to danas koristi kao smernice u potrazi za srodnicima koji bi mogli podeliti delić porodične priče.
Iako motivisana i puna nade, istovremeno je oprezna. Pitala je članove foruma da li je bezbedno da sa partnerkom putuje kroz Srbiju, te da li bi, radi sigurnosti, trebalo da se javno ponašaju kao prijateljice. Ovo pitanje izazvalo je brojne komentare. Neki su joj savetovali da bude diskretna i da izbegava potencijalne sukobe, jer i dalje postoje mesta u kojima ljudi nisu otvoreni za različitosti. Jedan od korisnika primetio je da se homofobija u Srbiji češće ispoljava prema muškim gej osobama, dok su žene često „nevidljivije“ u tom kontekstu. Drugi su preporučili oprez, ali su joj poželeli sreću i naglasili da, ukoliko ne provocira i ne ističe svoju privatnost, neće imati većih problema.
- Uprkos savetima i upozorenjima, ona ostaje fokusirana na svoju misiju — da pronađe članove porodice, otkrije prošlost i obnovi porodične veze koje su nekada bile jake, a sada su skoro zaboravljene. Otvoreno je pozvala sve koji možda poznaju porodicu iz Čukojevca da joj se jave, voljna da podeli više informacija i prezimena putem privatnih poruka, nadajući se da će uspeti da složi slagalicu iz sećanja, čestitki i priča koje je čula.
Njena priča odjeknula je među čitaocima. Mnogi su joj uputili reči podrške, izražavajući divljenje zbog njene hrabrosti da se upusti u ovakvo lično i emotivno putovanje. Podržali su njenu želju da istraži svoje poreklo i povezala se s mnogima koji su, poput nje, u potrazi za izgubljenim granama porodičnog stabla.
- Kroz ovu potragu ne traži samo rodbinu, već i identitet, pripadnost i razumevanje svojih korena. Njena lična priča dotiče univerzalna pitanja koja se tiču mnogih danas – kako pomiriti ono što jesmo sa onim odakle potičemo, kako pronaći ravnotežu između lične autentičnosti i društvenih normi. Iznad svega, pokazuje koliko je hrabrost važna kada se krene na put samoproučavanja i povezanosti.
Dok se priprema za dolazak u Srbiju, ova Britanka nosi sa sobom ne samo priču jedne porodice, već i poruku o potrebi za otvorenošću, ljubavlju i razumevanjem među ljudima, bez obzira na razlike. Njeno putovanje je simbolično, ali i stvarno — spoj prošlosti i sadašnjosti, identiteta i pripadnosti, koji se prepliću u potrazi za istinom i povezanošću.
