U današnjem članku pišemo o tragičnoj ljubavi između Envera Šiljka i Fride Laufer, dvoje hrabrih ljudi koji su se voleli u okrutnom vremenu Drugog svetskog rata i izgubili svoje živote na samom početku svoje mladosti.
- Priča o njihovoj ljubavi, borbi i hrabrosti danas je simbol nade i odanosti, a njihova priča se i dalje prenosi s generacije na generaciju.
Enver Šiljko, rođen u Bosanskoj Gradišci 1919. godine, bio je aktivista i član Komunističke partije Jugoslavije. Iako potekao iz siromašne porodice, od malih nogu je pokazivao hrabrost i odlučnost da se bori za bolje sutra. Kao mladi revolucionar, Enver je bio ključna figura u organizaciji omladinskih i radničkih pokreta, a ujedno i sportista, igrajući fudbal u tuzlanskom klubu „Sava“. Njegov život je bio posvećen borbi protiv okupatora i borbi za pravdu, što je na kraju dovelo do njegove tragične smrti.
Frida Laufer, mlada Jevrejka iz Tuzle, bila je aktivistkinja Komunističke partije Jugoslavije i njegova velika ljubav. Njihova ljubav je bila utemeljena na zajedničkim idejama i borbi za slobodu, a uprkos teškim vremenima, oboje su ostali verni svojim idejama i ljubavi. Enver i Frida su zajedno radili na organizaciji prelaska rudara iz Husina u partizane, a njihova ljubav nije prestala ni u najtežim trenucima.
- U julu 1941. godine, njih dvoje su uhapšeni zbog svojih političkih aktivnosti. Enver je bio uhapšen i prebačen u zatvor, a iako je bio svestan da su mu dani odbrojani, nije gubio nadu. Pred svoje strijeljanje, Enver je u tuzlanskoj tamnici napisao pesmu „Je l’ ti žao što se rastajemo“, koju je uspeo da doturi Fridi, simbolizujući njegovu neizmernu ljubav prema njoj. Ove reči postale su simbol njihove večne ljubavi i prenose se do danas, u pesmi koju je Halid Bešlić emotivno izveo, izazivajući suze i snažne emocije kod svih koji je slušaju.
Enver je streljan 5. septembra 1941. godine, nakon što je odbio da prizna sud okupatorskih snaga. Njegova poslednja rečenica pred smrt bila je „Pucajte izdajnici! Možete ubiti Envera Šiljka, ali Komunističku partiju – nikada!“ Ova hrabrost i odlučnost pred licem smrti postali su inspiracija mnogima u Tuzli i okolini, a Enver je postao simbol borbe i otpora.
Frida, nakon Enverove smrti, završava u koncentracionim logorima. Počela je svoje logorsko putovanje kroz različite logore u Jugoslaviji, a završila u najzloglasnijem, logoru Jasenovac. Tamo je, 1942. godine, u strašnim uslovima, rodila Enverovog sina. Iako je bila duboko pogođena gubitkom svog ljubavi, Frida je pokazala snagu i hrabrost, boreći se za preživljavanje. Na kraju, kao i mnogi drugi, bila je ubijena, ali je pre nego što je umrla, u nekoliko dopisnica pitala svoju sestru da li je saznala nešto o Enveru, jer nije bila sigurna da je stvarno ubijen.
- Ova tragična priča o Enveru i Fridi ostavila je neizbrisiv trag u istoriji. Most narodnog heroja Envera Šiljka i Fride Laufer u Tuzli, otvoren 2. oktobra 2010. godine, postao je simbol njihove ljubavi, hrabrosti i borbe, iako je popularno poznat i kao „Most ljubavi“. Ovaj most povezuje prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na to koliko ljubav može biti snažna, čak i u najtežim trenucima istorije.
Enver i Frida su umrli premladi, ali su zauvek ostali simboli hrabrosti, ljubavi i borbe za slobodu. Njihova priča je podsećanje na to koliko su tiha borba i ljubav važni u svetu punom nesigurnosti i rata, a njihova pesma i sećanje na njih žive i dalje.
