U današnjem članku vam donosimo nekoliko savjeta naših iskusnih vrtlatra šta je to dobto posaditi u naš vrt.Za orahovo drvo gotovo svako ima neku priču iz djetinjstva. Majke i bake znale su da upozore decu da se ne zadržavaju pod njegovom krošnjom kada padne mrak.
- Ipak, uprkos tim upozorenjima i verovanjima, orah je zauvek ostao prisutan u našim dvorištima – kako zbog ukusnih i hranljivih plodova, tako i zbog snažne simbolike koju nosi.
Kroz istoriju, biljke su bile most između čoveka i prirode. Njihov značaj nikada se nije svodio samo na hranu ili miris, već i na priče i verovanja koja su prenošena generacijama. Orah je u narodnim predanjima imao dvostruko lice – s jedne strane moćno i snažno drvo koje pruža hlad i plod, a s druge strane simbol opasnosti i nesreće. U mnogim delovima Balkana verovalo se da orah posađen u dvorištu može doneti preranu smrt ukućanima ili nesreću u kući. Njegova gusta krošnja i snažno korenje često su povezivani sa bolešću, neretko i sa natprirodnim silama.
Nasuprot tim strahovima, postojale su i biljke koje su smatrane zaštitnicima doma. Čuvarkuća je štitila od groma i donosila dugovečnost, dok je perunika čuvala kuću od nesreće i zlih sila. Narod je u njima video sigurnost i oslonac, dok se prema orahu gajilo poštovanje pomešano sa dozom straha. Upravo u toj razlici vidi se potreba čoveka da prirodnim pojavama pripiše uloge čuvara ili pretnje, kako bi lakše objasnio nepoznato.
- Orah, međutim, nije bio jedini čuvar ili „strašilo“ narodnih verovanja. Hrast je vekovima bio simbol snage i stabilnosti. U Srbiji i Bosni i danas ga mnoge porodice ostavljaju u dvorištu kao znak dugovečnosti i blagostanja. Lipa, pak, nosi drugačiju simboliku – povezivala se sa toplinom, lekovitošću i zajedništvom, jer je njeno mirisno cveće prizivalo pčele i donosilo med, osnovu mnogih narodnih napitaka. U ovim pričama vidi se jasna linija: jedno drvo moglo je da izaziva nelagodu, dok drugo donosilo mir i obilje.
Vrba je imala posebno mesto u životima dece. Na Lazarevu subotu ili Cveti, grančicama vrbe simbolično su udarana deca uz reči: „Rasti kao vrba“. Time im se prizivalo zdravlje i dug život. Nije zanemarljivo ni to da je kora vrbe korišćena u narodnoj medicini protiv bolova i prehlada, što je samo dodatno pojačavalo veru u njenu moć. Slično tome, dren je slovio za simbol zdravlja i otpornosti. Njegovi cvetovi i plodovi koristili su se u običajima za Đurđevdan i Bogojavljenje, uverenje da će pružiti deci snagu i zaštitu.
Za razliku od tih „blagotvornih“ biljaka, orah je ostao u ambivalentnoj ulozi – između korisnog i opasnog. Njegova krošnja pruža hlad, ali narodna mudrost kaže da sedenje ispod nje donosi glavobolju i slabost. Danas znamo da orah ispušta supstancu juglon, koja može sprečiti rast drugih biljaka u blizini, pa se možda baš iz tog fenomena rodilo verovanje da je orah „samotan“ i nepogodan za društvo.
- Kada se sklonimo od predanja i okrenemo stvarnosti, orah pokazuje sasvim drugo lice – ono hranljivo i lekovito. Njegov plod bogat je omega-3 masnim kiselinama, vitaminom E, magnezijumom, cinkom i antioksidansima. Orah jača srce, poboljšava pamćenje i usporava starenje. Nije slučajno da jezgro podseća na ljudski mozak – i stari Grci i Rimljani verovali su da upravo zbog toga poboljšava koncentraciju i intelekt.
Pored ploda, koristi se i lišće, ali i zeleni orah. Čajevi od listova pomažu kod kožnih oboljenja i pročišćavanja organizma, dok se od zelenih plodova spravljaju sirupi i likeri dobri za želudac i imunitet. Ulje oraha neguje kožu i kosu, a u kuhinji je pravo delikatesno blago.
U kulinarstvu Balkana orah ima neizostavno mesto. Nema baklave, hurmašice, orasnice ili štrudle bez njega. U Bosni i Srbiji gotovo svaka kuća ima svoj recept za kolače sa orasima, dok se na svadbama i praznicima tradicionalno spremaju slatkiši obogaćeni ovim plodom. U nekim krajevima postojala je i tradicija da se orašasti plodovi bacaju pred mladenace – kao simbol plodnosti, bogatstva i dugog života.
- Kao i u narodnim predanjima, orah je i u simbolici nosio dvostruku poruku: mogao je da bude opasan, ali i da donese snagu, mudrost i zdravlje. Upravo ta dvostrukost ga je učinila posebnom biljkom u kolektivnom sećanju. Orah nije bio samo drvo – on je bio znak, upozorenje, ali i dar prirode.
Zanimljivo je da se mnoga od tih verovanja i danas prepliću sa naučnim činjenicama. Dok stariji i dalje upozoravaju da ne treba spavati pod orahom zbog nemirnih snova, savremeni istraživači potvrđuju da njegove materije utiču na okolinu i čak na čovekov nervni sistem. Dok narodna mudrost kaže da orah „štiti kuću od tuđih zlih pogleda“, nutricionisti savetuju svakodnevnu šaku oraha kao prevenciju srčanih bolesti.
Orah je kroz vekove ostao verni pratilac čoveka – u priči, na trpezi i u medicini. On je podsećanje da priroda ima moć da nas uplaši, ali i da nas izleči, da nas podseti na granicu između stvarnog i simboličnog.
- Kada sednemo pod orah i zagrizemo jezgro koje skriva u tvrdoj ljusci, ponavljamo isti ritual koji su činili naši preci vekovima unazad. U tom trenutku, orah nije samo hrana – on je poveznica prošlosti i sadašnjosti, čuvar verovanja i dokaz da priroda i čovek nikada nisu prestali da razgovaraju.
