Vivijen i Jezekilj, par iz Nigerije, godinama su sanjali o trenutku kada će postati roditelji. Kada im se ta želja napokon ostvarila rođenjem sina Zejna, nisu mogli ni slutiti kroz kakve će izazove proći u danima koji su usledili. Umesto bezbrižne sreće, dočekala ih je oluja predrasuda i nepravednih optužbi koje su testirale njihovu ljubav i snagu.
Neočekivano iznenađenje pri rođenju
Zejnovo rođenje donelo je šok ne samo njima, nego i njihovoj okolini. Beba je imala izuzetno svetlu kožu i riđu kosu, što je za mnoge bilo teško za shvatiti jer su oba roditelja tamnijeg tena. Umesto čestitki i radosti, usledili su zbunjeni pogledi, šaputanja i optužbe na račun majke. Neki su čak predlagali da se Jezekilj podvrgne DNK testu kako bi proverio očinstvo, verujući da ga je Vivijen prevarila.
“Nikada nisam sumnjao u svoju ženu”, odlučno je izjavio Jezekilj, odbacivši sumnje okoline. Iako pogođen reakcijama ljudi oko njih, ostao je uz svoju suprugu, pružajući joj bezrezervnu podršku u trenutku kada joj je bila najpotrebnija.
Prava istina iza Zejnovog izgleda
Lekari su ubrzo potvrdili ono što je trebalo razbiti sve sumnje – Zejn ima albinizam, genetsko stanje koje uzrokuje nedostatak pigmenta u koži, kosi i očima. Iako nije bolno ni opasno po život, albinizam često nosi sa sobom stigmu i diskriminaciju, naročito u sredinama gde su znanja o ovom stanju oskudna.
Borba protiv predrasuda i širenje svesti
Umesto da se povuku, Vivijen i Jezekilj odlučili su da svoju priču podele s javnošću i tako pomognu drugim porodicama koje prolaze kroz slične situacije. “Decu sa albinizmom mnogi ne vide kao normalnu. To mora da se promeni,” poručio je Jezekilj.
Vivijen je otvorila profile na društvenim mrežama i počela da deli Zejnov život, sa željom da pokaže svetu koliko je on poseban i dragocen. Iako se suočava s neprijatnim komentarima, odlučila je da negativnosti blokira i fokusira se na širenje ljubavi i znanja o ovom stanju.
Ljubav koja ruši barijere
Osim što se bore s predrasudama, roditelji čine sve da svom sinu pruže najbolje moguće detinjstvo. Zbog osetljivosti njegove kože na sunce i problema s vidom, potrebna je posebna nega i zaštita, ali njihova posvećenost ne poznaje granice.
U znak solidarnosti i ljubavi prema svom detetu, Vivijen je ofarbala kosu u riđu, kako bi se još snažnije povezala sa Zejnom i poslala poruku da različitost nije nešto čega se treba stideti. Ta gesta postala je simbol njihove borbe i porodične povezanosti.
Zaključak: Ljubav koja inspiriše
Priča Vivijen i Jezekilja je svedočanstvo o tome kako ljubav, poverenje i hrabrost mogu da nadvladaju predrasude. Iako su prošli kroz teške optužbe i osude, njihova odluka da progovore o albinizmu daje glas svim roditeljima i deci koji se bore s nerazumevanjem društva.
Njihov sin Zejn je, uprkos svemu, odrastao u okruženju koje ga bezuslovno voli i podržava. Njihova poruka svetu je jasna: “Različitost nije mana. To je bogatstvo koje treba prihvatiti i poštovati.”
