Gubitak voljene osobe donosi jedan od najdubljih ljudskih bolova, a sahrana često postaje mesto poslednjeg oproštaja, gdje se tuga, ljubav i zahvalnost pretaču u tišinu, suze i ponekad – poljubac.
- Taj dodir usana s hladnim čelom nije samo čin tuge, već intiman trenutak povezanosti, onaj poslednji kontakt s nekim ko je bio srce porodice ili stub života. No, ovih dana jedan stav izrečen na internetu izazvao je pravu buru – ne zbog nedostatka empatije, već zbog potencijalnog sukoba između nauke i emocija.
Moldavski lekar dr Viktor Ivanovik, popularan na TikToku, gdje ga prate milioni, izazvao je talas komentara tvrdnjom da poljubac pokojniku može biti opasan po zdravlje. Prema njegovim riječima, svega nekoliko sati nakon smrti, tijelo počinje da oslobađa bakterije koje mogu izazvati ozbiljne tegobe kod živih – od problema sa disanjem i srcem, pa do trajnog gubitka čula mirisa. Posebno je upozorio na to koliko su takvi rizici izraženi tokom toplih dana, kada tela nisu pravilno rashlađena. Ukoliko se neko ipak odluči na fizički oproštaj, smatra da to treba činiti isključivo ako je telo čuvano u kontrolisanim, hladnim uslovima, poput onih u profesionalnim mrtvačnicama.
- Njegove izjave nisu prošle nezapaženo – naprotiv, izazvale su lavinu reakcija. Neki su u komentarima izrazili strah, naročito roditelji male djece i osobe slabijeg imuniteta, dok su drugi, pogođeni tugom, isticali da se ne mogu odreći tog poslednjeg čina ljubavi. “Ništa me ne bi sprečilo da poslednji put poljubim svoju majku”, napisao je jedan korisnik, dok su drugi tvrdili da osećaj blizine ne može biti opasan ako dolazi iz srca. I domaći mediji, poput Blica, preneli su ovu dilemu među stručnjacima, ukazujući na sve širi jaz između ličnih uvjerenja i upozorenja s društvenih mreža.
Ipak, nije prošlo dugo pre nego što su se pojavili i glasovi koji osporavaju Ivanovikovu tvrdnju. Američki internista dr Stjuart Fišer, s decenijama iskustva, istakao je da ljudski imuni sistem bez problema eliminiše bakterije koje se razvijaju nakon smrti, posebno u slučaju kada je pokojnik umro prirodnom smrću. Fišer navodi da tokom svoje karijere nikada nije naišao na slučaj zaraze zbog kontakta sa telom pokojnika. Da je takva opasnost realna, ističe, zdravstvene organizacije bi odavno izdale jasna upozorenja, a bilo bi zabeleženih slučajeva oboljenja neposredno nakon sahrana – što se, prema njegovim riječima, nikada nije dogodilo.
- Takav stav podržava i Svjetska zdravstvena organizacija, koja kroz svoja saopštenja godinama naglašava da posmrtni ostaci ne predstavljaju značajnu zdravstvenu opasnost, osim u slučajevima smrti izazvane visoko zaraznim bolestima poput kolere ili ebole. U većini slučajeva, kako navode, patogeni brzo umiru, naročito ako je telo adekvatno pripremljeno. Slično je potvrdio i Zavod za javno zdravlje Srbije u više navrata, navodeći da se tela pokojnika rutinski čuvaju u sterilnim i bezbednim uslovima, a osoblje pogrebnih preduzeća prolazi posebne obuke kako bi smanjilo sve moguće rizike na minimum.
Dodatnu sumnju u tvrdnje moldavskog lekara unosi činjenica da nije potvrđeno da poseduje validnu medicinsku licencu, što su pokušali da provere neki evropski i američki novinari – bez uspeha. Iako ima ogroman broj pratilaca, stručna javnost ostaje rezervisana prema njegovim izjavama, navodeći da internet popularnost ne znači automatski i stručnu validnost. Danas.rs je u svom tekstu o dezinformacijama na društvenim mrežama istakao upravo ovaj slučaj kao primer kako senzacionalizam može preteći nauku, naročito u trenucima kada su ljudi ranjivi i spremni da poveruju svakome ko govori o smrti.
- Uprkos svemu, dr Fišer ne poriče da postoje situacije u kojima se kontakt s pokojnikom ne preporučuje – pre svega, kada postoji osnovana sumnja na zaraznu bolest. Ipak, u savremenom društvu, gotovo sve sahrane prolaze kroz proceduru koja uključuje dezinfekciju, konzervaciju tela i rashlađivanje, što značajno smanjuje i najmanji rizik. Ljubljenje preminule osobe, ako je telo pripremljeno kako treba, nije zabranjeno iz medicinske perspektive. Ako to nekome pomaže u procesu žaljenja i donosi emotivno olakšanje, stručnjaci smatraju da ne postoji razlog za zabranu.
Na kraju, ostaje pitanje: da li slušati srce ili strah? Na društvenim mrežama i dalje se nižu komentari onih koji bi, bez obzira na sve, ponovili taj čin. Za njih, poljubac pokojniku nije hir – već svetinja. To je poslednji zagrljaj bez ruku, poslednja reč bez glasa. I u zemlji poput Bosne i Hercegovine, gde se običaji duboko poštuju, Avaz je nedavno objavio priču o porodici koja je, uprkos preporukama, insistirala da se poslednji put oprosti na svoj način, naglašavajući da “ništa nije važnije od onoga što osećamo prema našima, pa ni smrt”.
- U vremenu kada se emocije sve češće preklapaju s medicinom, važno je pronaći ravnotežu. I dok nauka upozorava, a društvene mreže prenose dramatične izjave, ostaje činjenica da tuga ne poznaje pravila, a ljubav ne prepoznaje granice. Svako od nas mora sam odlučiti kako će se oprostiti – vođen razboritošću, ali i srcem
