Danas se u okviru Srpske pravoslavne crkve proslavljaju Sveti apostoli Vartolomej i Varnava, značajne figure u hrišćanskoj tradiciji. Iako se u svetim tekstovima ponekad navode pod različitim imenima, veruje se da su Vartolomej i Natanailo zapravo ista osoba. Naime, dok se ime Natanailo javlja u Jovanovom jevanđelju, ostala jevanđelja spominju Vartolomeja, što je dovelo do tumačenja da je reč o istoj ličnosti.
- Ovaj apostol je zajedno sa Filipom, njegovom sestrom Marijamom i izvesno vreme sa Jovanom Bogoslovom širio hrišćansko učenje kroz razne zemlje. Njihova misija započela je u Aziji, nastavila se u Indiji, a završila mučeništvom u Jermeniji.
Jedan od najupečatljivijih događaja u vezi s njihovim propovedanjem zbio se u Jerapolju, gde su, prema predanju, svojim molitvama uspeli da unište veliku zmiju koju su lokalni neznabošci držali kao božanstvo u hramu. Ovaj čin izazvao je veliko uzbuđenje, ali i gnev naroda. Takođe, u istom gradu su, kako se veruje, molitvom povratili vid slepom čoveku po imenu Stahije, koji je bio slep četrdeset godina.
- Njihovo delovanje izazvalo je snažnu reakciju neprijatelja vere, pa su Filip i Vartolomej uhvaćeni i razapeti – Filip je umro, dok je Vartolomej preživeo. Tokom mučenja došlo je do zemljotresa, koji je mnoge uplašio i naterao da poveruju da je to Božija kazna. Tada su ljudi pohitali da skinu apostole sa krstova, ali je za Filipa već bilo kasno.
Nakon tih događaja, Vartolomej je krenuo dalje i stigao do Indije, gde je nastavio da širi Jevanđelje. Preveo je čak i Jevanđelje po Mateju na indijski jezik, čime je dodatno doprineo širenju hrišćanstva. Njegova sledeća misijska stanica bila je Jermenija, gde se dogodila njegova mučenička smrt. Prema predanju, izlečio je ćerku jermenskog cara, koja je patila od duševne bolesti. Ipak, njegov uspeh izazvao je ljubomoru carevog brata Astijaga, koji ga je dao raspeti, a zatim su mu odrali kožu i odsekli glavu. Njegovi posmrtni ostaci, položeni u olovni sanduk, postali su predmet hrišćanskog poštovanja.
- Mnogobošci su, međutim, bacili sanduk u more, verujući da će time zaustaviti dalje čašćenje. Ali voda je, prema predanju, odnela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je dočekao episkop Agaton, obavešten putem sna. Mošti su potom prenete najpre u Benevento, a zatim u Rim, gde se i danas čuvaju.
U srpskom narodu, ovaj praznik poznat je i pod nazivom Vratoloma (ili Vrtoloma), i vezuje se za mnoge običaje i verovanja. Na današnji dan se ne radi, naročito na poljima, jer se veruje da Sveti Vartolomej strogo kažnjava one koji ne poštuju praznik. Postoji verovanje da rad na ovaj dan može izazvati poplave, grad, pa čak i oluje.
- Roditeljima se savetuje da deci zabrane penjanje po drveću, kako ne bi “slomili vrat”, dok je ženama zabranjeno da bućkaju mleko. U nekim krajevima, poput Homolja, u potpunosti se obustavlja bilo kakav rad, dok se u drugim regijama prenose lokalna tumačenja o tome kako Sveti Vartolomej zajedno sa Svetim Savom “čuva njive” od vremenskih nepogoda. Prema verovanju iz Topličkog kraja, tek kada njih dvojica prilegnu i zadremaju, može se dogoditi nepogoda, ali to se, navodno, dešava retko.
Narod često pominje i uzrečicu: “Smlatiće te kao Vrtoloma prasku”, čime izražava snagu kazne koja može zadesiti one koji ne poštuju svetitelja. U pojedinim selima Pomoravlja i Šumadije, veruje se da Sveti Vartolomej pomaže ljudima koji pate od padavice, pa se bolesni upućuju u obližnje manastire kako bi se pomolili i zatražili isceljenje.
- Danas, ovaj praznik ne nosi samo duhovnu simboliku, već i snažnu kulturološku dimenziju, jer se u narodu prenosi s kolena na koleno kroz priče, izreke i običaje koji podsećaju na važnost poštovanja svetaca i prazničnog dana odmora.
