Današnji dan je u pravoslavnom kalendaru posvećen dvojici značajnih svetitelja – caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni. Njihovo sećanje nije samo religijskog karaktera, već duboko prožeto istorijskim događajima koji su oblikovali tok hrišćanstva. Ovaj praznik se obiljeležava kao izraz zahvalnosti za njihovu ključnu ulogu u širenju i priznavanju hrišćanske vere u doba kada je ona bila progonjena.
- Car Konstantin, poznat i kao Konstantin Veliki, stupio je na vlast u vremenu velikih izazova. Gotovo odmah po dolasku na tron, suočio se s trojicom ozbiljnih protivnika: Maksencijem, tiraninom iz Rima, Skitima koji su pretili duž Dunava, i snagama u Vizantiji. Ipak, zahvaljujući odlučnosti i veri, uspeo je da ih sve porazi.
Pre nego što je krenuo u odlučujuću bitku protiv Maksencija, dogodilo se nešto neobično i sudbonosno – na nebu mu se ukazao svetleći krst. Taj znak je shvatio kao poruku i potvrdu da je njegova borba pravedna i da će izaći kao pobednik. Na njegovu naredbu, jedan veliki krst je izrađen i nošen ispred njegove vojske u znak božanskog vođstva. Ishod bitke je bio baš onakav kakav je i predskazan – Konstantin je izašao kao pobednik.
- Pobedivši, Konstantin je već 313. godine izdao čuveni Milanski edikt. Ovim dokumentom, hrišćanstvo je po prvi put dobilo slobodu ispovedanja vere, čime je završeno dugogodišnje i teško progonstvo vernika. Ovaj čin je postavio temelj za hrišćansku budućnost Rimskog carstva, a sam Konstantin je dobio mesto među najvažnijim ličnostima hrišćanske istorije.
Nakon pobede nad Vizantijom, odlučio je da osnuje novi grad na obalama Bosfora. Taj veličanstveni grad nazvao je Konstantinopolj, u svoju čast, i on će vekovima kasnije igrati ključnu ulogu u razvoju hrišćanske civilizacije.Tokom života, Konstantin je ostao duboko povezan s verom. Kada se razboleo, prema predanju, ukazali su mu se apostoli Petar i Pavle, koji su mu poručili da zatraži krštenje od episkopa Silvestra. Poslušao je savet, primio krštenje, i – kako legenda kaže – ozdravio.
- Jedan od najvažnijih momenata njegovog vladanja bio je Prvi vaseljenski sabor održan u Nikeji 325. godine. Sabor je sazvan zbog dubokog razdora unutar Crkve koji je izazvao jeretik Arije, čije učenje je pretilo da naruši jedinstvo hrišćanske vere. Na ovom skupu, Arijeva jeres je osuđena, a temelji pravoslavnog učenja dodatno su učvršćeni.
Carica Jelena, Konstantinova majka, bila je njegov verni saveznik u širenju vere. Predanje kaže da je bila posebno predana Hristu, te je otputovala na Svetu zemlju kako bi pronašla Časni krst na kojem je Isus bio razapet. Njen trud je, prema predanju, bio krunisan uspehom. Osim toga, zaslužna je i za izgradnju značajnih hramova, uključujući i veličanstvenu crkvu Vaskrsenja na Golgoti.
- Jelena je preminula 327. godine, dok je Konstantin umro deset godina kasnije, 337. godine, u Nikomidiji. Njegovo telo je sahranjeno u crkvi svetih apostola u Carigradu, što potvrđuje njegov značaj u verskoj i političkoj istoriji tog vremena.Na današnji dan, vernici odlaze u crkvu da zapale sveće u znak sećanja na mučenike koji su stradali zbog svoje vere. Takođe se praktikuje umivanje svetom vodom tri puta, što se smatra duhovnim i telesnim očišćenjem i simboličnim ozdravljenjem.
Veruje se i da je ovaj dan posebno važan za sve žene koje nose ime Jelena, jer se veruje da carica Jelena svojim životom i delima predstavlja uzor čestitosti, vere i snage.U molitvama koje se danas izgovaraju, vernici traže duhovno vođstvo, snagu i zaštitu, prisećajući se svih svetih dela koja su Konstantin i Jelena ostavili za sobom. Njihova zaostavština ostaje trajni simbol borbe za veru, pravdu i slobodu.
