U današnjem čalnku vam donosimo kako Srbi prosljavlaju veliki praznik i šta posebno ne smiju da rade na ovako važan dan.
- Hrišćanski praznik koji se obeležava pedesetog dana nakon Vaskrsa ima duboko duhovno značenje i predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji hrišćanstva – rođenje Crkve Hristove. Taj dan, poznat kao Pedesetnica ili Silazak Svetog Duha na apostole, ima posebno mesto u liturgijskom kalendaru i slavi se sa velikim poštovanjem među vernicima širom sveta.
Nakon što se Hristos vazneo na nebo, njegovi učenici, apostoli, ostali su u Jerusalimu. Okupljali su se redovno u jednoj sobi na Sionu, provodeći vreme u molitvi i očekivanju ispunjenja Hristovog obećanja o dolasku Utešitelja – Duha Svetoga. Taj trenutak nisu doživljavali samo kao nagradu za vernost, već i kao početak nove epohe u kojoj će njihova misija postati globalna.
Mesto koje je među apostolima ostalo prazno nakon izdaje Jude Iskariotskog bilo je popunjeno izborom Matije, i tako je broj apostola ponovo bio dvanaest. Na sam dan Pedesetnice, dok su svi bili okupljeni zajedno, iznenada se začula snažna huka koja je ispunila celu kuću. Tada su se pojavili ognjeni jezici koji su se razdvojili i spustili na svakog od prisutnih apostola. Ispunjeni Svetim Duhom, oni su počeli da govore raznim jezicima koje do tada nisu poznavali.
- Ovaj događaj je bio izuzetno upečatljiv za okupljeni narod, jer su ljudi različitih naroda i jezika razumeli ono što su apostoli govorili. To je bio prvi trenutak kada je evanđelje preneseno različitim narodima sveta, i tada je, prema predanju, tri hiljade ljudi poverovalo u reč apostola i krstilo se. Zbog toga se Pedesetnica smatra duhovnim rođendanom Crkve i početkom njene misije u svetu.
Osim duhovne dimenzije, ovaj praznik ima i kulturni i običajni značaj koji se očituje u načinu na koji se slavi. Još iz vremena kada su Jevreji obeležavali sličan praznik – i tada su ukrašavali svoje domove granjem, cvećem i travom – zadržao se običaj da se crkve i domovi ukrašavaju zelenilom. Ove biljke simbolišu život, obnovu i blagodat Svetog Duha. Od njih se pletu venčići koji se čuvaju u kućama kao duhovna zaštita tokom cele godine.
- U različitim krajevima postoje i narodna verovanja i običaji vezani za ovaj praznik. U mnogim delovima Srbije veruje se da se na drugi dan Duhova, koji se takođe praznuje, ne sme obavljati nikakav teži fizički posao niti koristiti igla. Takve radnje se smatraju nepoštovanjem svetitelja i apostola, i veruje se da bi mogle doneti nesreću domaćinstvu.
Posebno u Zapadnoj Srbiji, običaj nalaže da se porodice tog dana sete svojih preminulih u protekloj godini. Priprema im se simbolična trpeza, kao znak poštovanja i molitve za njihov večni mir, a time se ujedno i štiti dom od zlih sila. Na samim grobovima često se postavlja hrana poznata kao panaija, koja se deli prisutnima „za dušu“ umrlog, čime se pokazuje veza između živih i pokojnih, ali i vera u vaskrsenje i večni život.
- Praznik Silaska Svetog Duha spaja duhovno, liturgijsko, istorijsko i narodno u jednu celinu. On podseća vernike na snagu vere, važnost zajedništva i misiju širenja ljubavi i evanđelja. U svojoj suštini, ovaj praznik simbolizuje preobražaj čoveka i njegov poziv da bude nosilac svetlosti i istine. Zato se Pedesetnica ne doživljava samo kao istorijski događaj iz prošlosti, već kao stalno prisutan duhovni trenutak koji obnavlja i osnažuje veru svakog vernika.
