Danas vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju jedan od važnih dana u okviru trodnevnog praznovanja koje sledi nakon velikog hrišćanskog praznika poznatog kao Duhovi ili Silazak Svetog Duha na Apostole.
- Ovaj dan, koji se naziva Duhovski utorak, predstavlja treći dan slavljenja događaja koji je u hrišćanskoj tradiciji od izuzetnog značaja. Praznik se naziva i Trojice, a u narodu ima dugu istoriju i bogatu simboliku.U verskoj praksi, ovaj period nosi ime Trapava nedelja, i karakteristično je da se tada ne posti. Post se, prema običaju, izbegava u znak poštovanja prema prazniku i njegovom duhovnom značaju. Smatra se da je ova nedelja vreme radosti, okupljanja i proslave, te nije prikladno opterećivati telo i duh dodatnim odricanjima.
Narodna verovanja dodeljuju ovom danu posebnu simboliku. Prema predanju, na Duhovski utorak nije preporučljivo penjati se na drveće. Smatralo se da bi se time mogli uznemiriti duhovi, jer je ovo vreme kada su oni naročito prisutni i aktivni. Veruje se da granje, kao veza između neba i zemlje, tada postaje posebno “prohodno” za duhovne sile, pa je najbolje izbegavati nepotrebne dodire s njim.
- U raznim krajevima Srbije postoje različiti običaji vezani za ovaj praznik. U nekim selima ljudi nose čen belog luka ili grančicu pelina u džepu, verujući da ih ti biljni simboli štite od zla, bolesti i loše sreće. Ovi elementi se u narodu povezuju sa snagom prirode i njene sposobnosti da odbije negativne uticaje. Takve amajlije predstavljaju most između drevne narodne medicine i duhovnog nasleđa.
Jedan od vizuelno najupečatljivijih običaja jeste kićenje drveća darovima. Ovi pokloni, koji se vešaju na grane, uključuju šarene peškire, sapune, bočice parfema, pa čak i karmin. Darivanje prirodi predstavlja svojevrsni znak poštovanja prema božanskom prisustvu u svakodnevnom životu, ali i zahvalnost za plodnost i život koji priroda omogućava.
- U hramovima se takođe primenjuju posebne prakse. Podovi se posipaju travom, a uz zidove se prislanjaju grane lipe ili drugih stabala. Ovaj običaj simbolizuje plodnost, obnovu života i prisustvo Svetog Duha među vernicima. Ikone se kite cvećem, čime se izražava poštovanje i zahvalnost. Cveće se tumači kao znak radosti, duhovne svežine i lepote vere.
Poreklo ovih običaja može se pratiti još od ranih hrišćanskih vremena, kada su prvi vernici preuzimali elemente iz jevrejske tradicije. Naime, Jevreji su za praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i domove biljem i granjem, u znak sećanja na period kada su lutali po pustinji nakon izlaska iz Egipta. Tada su živeli u kolibama od lišća i granja, pa se ukrašavanje smatralo načinom da se očuva sećanje na skromnost i duhovni put naroda.
- Takođe, Pedesetnica je u jevrejskoj tradiciji povezana s dobijanjem deset Božjih zapovesti putem proroka Mojsija. Hrišćani su ovu simboliku preneli na sopstveni kontekst, i veruju da se na dan Duhova Sveti Duh spustio na Apostole, dajući im moć da šire Jevanđelje po svetu. Zato je taj dan u hrišćanskoj teologiji značajan kao početak misionarskog delovanja crkve.
Duhovi su, prema predanju, trenutak kada se nevidljivo povezuje s vidljivim, a duhovno s telesnim. Vernici veruju da se Sveti Duh javlja u obliku plamena, vetra ili osećaja prisustva božanske sile. Otuda i toliki značaj prirode i njenih elemenata u obeležavanju ovog praznika.
- Osim duhovne dimenzije, praznik ima i svoju porodičnu i društvenu vrednost. Ljudi se okupljaju, posećuju jedni druge, spremaju bogatu trpezu i dele ono što imaju. Praznik je vreme zajedništva, međusobne blagorodnosti i radosti. U mnogim mestima ovo je i dan kada se održavaju razne seoske svetkovine, sabori i crkvene proslave koje okupljaju verni narod.
Iako se kroz vekove način proslave menjao, suština je ostala ista – poštovanje prema Svetom Duhu, prirodi, tradiciji i duhovnim vrednostima koje oblikuju svakodnevicu vernika. Duhovski utorak podseća na to da su svet i čovek u neprekidnom dijalogu, te da se kroz običaje, verovanja i simbole održava nit koja povezuje prošlost, sadašnjost i večnost.
