Danas se u okviru Srpske pravoslavne crkve obiljeležava jedan od najznačajnijih praznika Vaznesenje Gospodnje, poznato i kao Spasovdan. Ovaj praznik se uvek slavi tačno četrdeset dana nakon Vaskrsa, i pada u četvrtak šeste nedelje posle tog velikog hrišćanskog događaja. Prema hrišćanskom učenju, ovaj dan označava trenutak kada se Isus Hrist uzneo na nebo, završivši svoju misiju na zemlji.
- Nakon svog vaskrsenja, Gospod je prema predanju boravio među svojim učenicima četrdeset dana. Tokom tog vremena, nije samo bio svedok vaskrsenja, već je i učio apostole, pripremajući ih za njihovu buduću ulogu u širenju hrišćanske vere. Ukazivao im je na značaj vere, pokajanja, ljubavi i istine, ali i zadatke koje će imati kada On više ne bude prisutan među njima fizički.
Završetak tog četrdesetodnevnog perioda obeležen je čudesnim događajem. Isus je poveo učenike do mesta koje se naziva Vitanija, u blizini Maslinske gore. Tu ih je blagoslovio, a zatim se pred njihovim očima uzneo na nebo, ostavljajući snažan duhovni pečat na svakoga od njih. Dok su učenici gledali kako oblak skriva Hrista, pojavili su se anđeli i poručili im da će se On vratiti na isti način kao što je otišao. Time je vera u drugi dolazak Hristov postala sastavni deo hrišćanske nade.
- Jedna od poslednjih poruka koje je Isus uputio svojim sledbenicima bila je: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen.“ Ove reči bile su utemeljenje za kasniju misiju apostola i razvoj hrišćanske crkve.
Spasovdan ima poseban značaj i u istoriji srpskog naroda. Još u srednjem veku, ovaj dan je imao posebno mesto u duhovnom i državnom životu. Naime, čuveni Dušanov zakonik, jedan od najvažnijih pravnih dokumenata srednjovekovne Srbije, proglašen je upravo na Spasovdan 1349. godine. Nekoliko godina kasnije, 1354. godine, zakon je dopunjen. Još jedan značajan istorijski trenutak vezuje se za ovaj praznik – kada je Despot Stefan Lazarević 1403. godine Beograd proglasio prestonicom Srbije, on je istovremeno proglasio Spasovdan za krsnu slavu grada. Ta tradicija se očuvala sve do danas, i Beograd ga i dalje proslavlja kao svoju duhovnu zaštitu.
- Spasovdan se prožima i mnogobrojnim narodnim običajima i verovanjima, od kojih mnogi potiču iz predhrišćanskih vremena, ali su vremenom uklopljeni u pravoslavnu tradiciju. Najpoznatiji običaj su litije, procesije koje predvode sveštenici, a koje simbolično obilaze oko crkve ili sela, moleći se za zdravlje, mir i plodnu godinu. Te litije nekada prate vernici iz svih krajeva, što im daje poseban značaj zajedništva.
U nekim krajevima Srbije, običaj je da se narod okuplja oko tzv. zapisâ – to su drevna stabla, često hrastovi, koja se smatraju svetim i zaštitnicima sela. U njihovoj senci se održavaju molitve, a narod veruje da ta stabla čuvaju selo od nepogoda i bolesti. Takođe, mladi ljudi na ovaj dan beru cveće za gatanje, uverenja su da je Spasovdan posebno pogodan za saznanja o budućnosti, naročito kada je u pitanju ljubav i sreća.
- Kada je reč o trpezi, tradicionalno se na Spasovdan kolje jagnje i priprema cicvara, starinsko jelo koje se često nalazi na slavskim trpezama. Postoje i zanimljiva verovanja vezana za ponašanje na ovaj dan: muškarci ne bi trebalo da se briju, žene ne bi trebalo da se umivaju, a deca ne treba da se kupaju. Takođe, veruje se da ne treba spavati tokom Spasovdana jer će onaj ko to učini, biti pospan cele godine.
I danas, kao i vekovima unazad, Spasovdan ostaje simbol duhovnog uzdizanja, vere u život večni i podsećanje na snagu zajedništva i molitve. Iako se obeležava kao verski praznik, on nosi i duboku kulturološku i istorijsku vrednost za srpski narod, povezujući generacije kroz tradiciju i veru.
