Srpska pravoslavna crkva danas, 4. septembra, obeležava uspomenu na Svetog mučenika Agatonika, hrišćanina iz 4. veka koji je život posvetio širenju jevanđelja u vreme kada su Grci još u velikoj meri bili pagani.
- Njegov praznik u narodu je poznat pod imenom Arlijevdan, i već vekovima zauzima posebno mesto u duhovnom i narodnom životu.
Agatonik je živeo u Nikomediji i neumorno propovedao hrišćansku veru. Njegovo vreme bilo je obeleženo surovim progonima hrišćana pod carem Maksimijanom. Kada je uhapšen Sveti Zotik, zajedno sa svojim učenicima, svi su mučeni i razapeti na krstove. Zotik je doveden u Nikomediju, a u nastavku progona, vlasti su uhapsile i Agatonika, zajedno sa Prinkipsom, Teoprepijem, Akindinom, Severijanom, Zenonom i mnogim drugim vernicima.
- Svi su sprovedeni prema Vizantiji, ali put je bio mučan i obeležen smrću. Sveti Zotik, Teoprepije i Akindin izdahnuli su na putu, dok je Severijan ubijen kod Halkidona. Na kraju, Agatonik je doveden u Silimvriju u Trakiji, gde je, zajedno s drugovima, mučen i posečen mačem pred samim carem Maksimijanom. Njegova smrt postala je simbol istrajnosti u veri i hrabrosti pred zlom.
U znak sećanja na njegovu žrtvu, u Carigradu je kasnije podignut hram posvećen Svetom Agatoniku. Time je njegovo ime trajno utkano u istoriju hrišćanske Crkve, a uspomena na njega očuvana do današnjih dana.
Narod veruje da dan kada se slavi Sveti Agatonik ima posebnu snagu. Period u kojem pada praznik naziva se Međudnevica – vreme između Male i Velike Gospojine. Još od davnina, tada su širom Srbije organizovani veliki vašari i narodni sabori. I danas se, na ovaj dan, u mnogim mestima okupljaju trgovci i kupci, čuvajući tradiciju koja se prenosi kroz generacije. Narodno verovanje kaže da se danas “valja trgovati” i da sve što se pazari donosi napredak kući. Nekada su ljudi svesno čekali upravo ovaj datum za veće kupovine, verujući da će im doneti blagostanje.
Kako piše Glas Srpske, običaji vezani za Arlijevdan duboko su ukorenjeni u narodnu svest i predstavljaju spoj hrišćanskog i narodnog nasleđa. Oni nisu samo prilika za trgovinu, već i za obnovu prijateljstava i zajedništva. Uverenje da ovaj dan donosi mir i sreću i danas se održava u mnogim krajevima. (Izvor: Glas Srpske).
- Pored verskog značaja, Arlijevdan ima i kulturno-običajnu dimenziju. U narodnoj tradiciji, ovo vreme smatralo se pogodnim za susrete, dogovore i sklapanje prijateljstava, kako bi zajednice ušle u zimu u slozi i bez nesreće. Običaj paljenja sveća i celivanja ikona na ovaj dan, kao i okupljanja u crkvama, svedoče o snažnoj povezanosti naroda s ovim svetiteljem.
Interesantno je da je Sveti Agatonik bio i slava srpskog pesnika Jovana Dučića. Njegovi potomci u Trebinju i okolini i danas obeležavaju ovaj dan kao svoju porodičnu slavu, čime se pokazuje koliko duboko lično i porodično značenje može imati kult svetitelja.
Prema podacima koje navodi Srpska pravoslavna crkva, kult Svetog Agatonika vekovima je bio vezan za područje Trakije i Vizantije, a kasnije se proširio i na Balkanu. Vernici ga prizivaju kao zaštitnika od nepravde i mučeništva, a njegove mošti i uspomena na stradanje podsećaju na iskušenja kroz koja je hrišćanstvo prošlo. (Izvor: SPC.rs).
- Obeležavanje Arlijevdana i danas se nastavlja u brojnim pravoslavnim domovima. U mnogim krajevima Srbije ljudi veruju da kupovina na ovaj dan donosi sreću, dok se u Hercegovini i Bosni običaj vezao i za obnovu prijateljstava i mir u kući. Takvi običaji pokazuju kako religija i narodna tradicija neprestano isprepliću svoje niti, oblikujući identitet zajednice.
Kako prenosi Danas, savremeni etnolozi ističu da praznici poput Arlijevdana nisu samo verski rituali, već i dragoceno kulturno nasleđe. Oni podsećaju na kolektivnu istoriju i povezuju ljude kroz običaje, trgovinu i zajednička okupljanja. (Izvor: Danas).
Tako se priča o Svetom Agatoniku, mučeniku koji je svoj život dao za veru, nastavlja da živi u crkvama, porodicama i narodnim običajima. Njegova žrtva i danas inspiriše, a praznik podseća da vera, istrajnost i zajedništvo mogu nadjačati strah i nevolju. Arlijevdan ostaje spoj svetog i narodnog, praznik koji osvetljava put kroz istoriju i tradiciju.
