Teodora, žena čije ime i danas odjekuje u hrišćanskoj tradiciji, živela je u petom veku u Aleksandriji. Njena životna priča, obeležena grehom, pokajanjem i neizmernom snagom vere, ostala je primer kako se kroz istrajnost i poniznost čovek može uzdići iznad sopstvenih slabosti.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas se sa poštovanjem prisećaju njenog lika i dela.
- Prema predanju, Teodora je u jednom trenutku svog života načinila grešku – pala je u iskušenje neverstva, nagovorena od strane vračare. Iako je taj čin bio trenutak ljudske slabosti, ono što je usledilo pretvorilo je njen život u priču o nepokolebljivoj veri. Savest ju je teško pritiskala, pa je, tražeći način da iskupi krivicu, donela odluku kakvu je retko ko bio spreman da učini. Ošišala je kosu, obukla mušku odeću i pod imenom Teodor stupila u manastir Oktodekat, gde je započela novi život, sakrivajući svoju pravu prirodu čak i od najbližih.
U manastiru je živela kao monah, posvećujući se postu, molitvi i pokajanju. Njena skromnost i predanost bile su primer celoj bratiji, ali je put iskušenja tek započinjao. Oklevetana od jedne mlade žene koja je ostala u drugom stanju, Teodora je nepravedno optužena da je otac deteta. Umesto da se brani, ona je optužbu prihvatila kao Božiju kaznu za svoj nekadašnji greh. Takva snaga karaktera i spremnost da ponese tuđu sramotu zadivila je mnoge, ali i donela joj teške godine progonstva.
Provela je sedam godina u pustinji, lutajući i preživljavajući samo zahvaljujući veri. Pri tome je brinula o detetu žene koja ju je oklevetala, pokazujući da njeno pokajanje nije bilo samo unutrašnji čin, već i život posvećen služenju drugima. Izdržala je iskušenja đavolskih obmana: nije prihvatila ni hranu koja joj je nuđena, niti je poverovala priviđenjima koja su je nagovarala da se vrati mužu. Svaki put kada bi se prekrstila, utvare bi nestajale poput dima.
- Kako navodi portal Politika, priče o svetiteljima koji su prevazilazili iskušenja nisu samo deo crkvene tradicije, već i živo svedočanstvo o tome koliko daleko vera može da odvede čoveka. Upravo u Teodorinoj priči nalazi se poruka da ni najteži prestupi ne znače kraj puta, već mogućnost za novi početak.
Nakon godina lutanja, iguman manastira ponovo ju je primio u bratstvo. Tu je živela još dve godine, sve do svoje smrti. Tek kada je izdahnula, monasi su shvatili da su sve vreme među sobom imali ženu. Igumanu se, prema predanju, javio anđeo i objasnio celu istinu. Na njenoj sahrani pojavio se i muž koji joj je nekada bio neverno izdan, i ostao u keliji do kraja života, moleći se Bogu i poštujući uspomenu na svoju suprugu.
Njena pokajnička snaga i predanost veri nisu ostale neprimećene. Smatrana je ženom kojoj je Bog dao posebnu blagodat – ukroćavala je zveri, isceljivala bolesne i izvodila vodu iz suvih bunara. Njena svetost je priznata upravo kroz te čuda i njenu upornost u iskupljenju. Upokojila se 490. godine, a ubrzo potom proglašena je za sveticu.
Ono što ovu priču čini posebno značajnom jeste poruka koju je prenela kroz vekove. Njeno iskustvo pokazuje da čovek može pasti, ali da istinskim pokajanjem i snagom volje može pronaći put do oproštaja i spasenja. Srpska pravoslavna crkva, kako podseća Radio-televizija Srbije (RTS), i danas naglašava da je njeno svedočenje primer da nema greha koji se ne može iskupiti iskrenom molitvom i pokajanjem.
- Pored priče o pokajanju, njeno nasleđe donosi i lekciju o praštanju. Hrišćanska tradicija poručuje da upravo na dan njenog pomena, muškarci treba da pronađu snage da oproste svojim ženama grehe, kao što je to učinio Teodorin muž. Ta poruka, koja nadilazi vekove, podseća da su ljubav i razumevanje osnovna pokretačka sila svake zajednice. Praštanje je jednako sveto kao i pokajanje, jer u njemu leži snaga obnove i jedinstva.
Ova priča, osim što ima religiozni značaj, ostavlja i snažan trag u društvenoj svesti. Nije retkost da se i danas o njoj govori u crkvama, na liturgijama i među vernicima. Kako beleži Novosti, Teodorin život ostaje trajna inspiracija ženama i muškarcima, jer podseća da svako nosi svoju slabost, ali i mogućnost da je prevaziđe. Njena odlučnost da istraje u iskušenju i njena smelost da se suoči sa posledicama sopstvenih dela čine je uzorom koji se retko sreće.
- U vremenu kada je živela, Teodora je bila samo jedna od mnogih žena Aleksandrije, ali je svojim izborima i istrajnošću obeležila istoriju hrišćanstva. Njena životna priča pokazuje da svetost nije nešto što se stiče rođenjem ili položajem, već da se ona zaslužuje trudom, istrajnošću i žrtvom. Na taj način, ona ostaje svedočanstvo da i jedan greh, ako se iskreno pokaje i nadomesti verom i ljubavlju, može postati put ka svetosti.
