Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Pankratija, episkopa tavromenijskog, koji je ostao upamćen po svojoj velikoj veri i čudesnim djelima.
Njegova životna priča počinje u Antiohiji, u vreme kada je Gospod Isus Hristos hodao zemljom i učio ljude ljubavi, praštanju i veri.
- Pankratije je još kao mladić imao blagoslov da sa svojim roditeljima vidi Isusa u Jerusalimu. Njihova želja da sretnu Čudotvorca ispunila se kada su ne samo videli Njegova čudesa i slušali Njegove reči, već i primili Hristovu nauku u svoja srca. Upravo u tom periodu Pankratije je upoznao apostola Petra, što će kasnije imati presudnu ulogu u njegovom duhovnom putu.
Nakon vaznesenja Hristovog, Pankratije i njegovi roditelji primili su krštenje u Antiohiji. Mladi svetitelj se potom povukao u pećinu u Pontu, živeći u tihovanju i molitvi. Apostol Petar ga je pronašao na tom samotnom mestu i, dogovorivši se s apostolom Pavlom, postavio ga za episkopa tavromenijskog na Siciliji, gde je Pankratije započeo svoje veliko delo.
Na Siciliji je sveti Pankratije učinio mnoga čudesa. Svojom verom je rušio idole, obraćao mnoge nekrštene ljude i učvršćivao veru kod onih koji su već primili hrišćanstvo. Njegova mudrost i predanost učinile su da Tavromen postane grad prepun vere i ljubavi prema Hristu.
- Međutim, njegov uspeh nije prošao neopaženo kod onih koji su se protivili širenju hrišćanske vere. Kada je vojvoda Akvilin čuo da je ceo grad prihvatio Hrista, krenuo je sa svojom vojskom kako bi porušio grad i uništio sve vernike. Pankratije nije klonuo duhom. Hrabrio je narod da istraje u veri, a potom je sa sveštenstvom izašao van gradskih zidina, noseći u ruci časni Krst – svoje nepobedivo oružje.
I dok je neprijateljska vojska prilazila, nad njom se spustila gusta tama, a strah ih je potpuno obuzeo. U nastaloj pometnji vojnici su izgubili kontrolu i okrenuli se jedni protiv drugih, zadavši sebi smrtne rane. Tako je, svojom molitvom i verom, Pankratije sačuvao grad i svoje stado od sigurne propasti.
- Nažalost, ni svetitelji ne izbegavaju zavist i mržnju onih koji ne razumeju silu ljubavi i vere. Sveti Pankratije je na kraju stradao od kamenica koje su na njega bacili zlobni neznabošci, završivši svoj zemaljski život u mukama, ali zadobivši večni mir u Gospodu. Njegove svete mošti danas se čuvaju u Rimu, kao dragoceni podsetnik na njegovu žrtvu i svetost.
Prema verovanju, današnji dan ima posebnu snagu za molitvu upućenu Svetom Pankratiju. Vernici veruju da on svojim zagovaranjem kod Boga može odagnati nesreću i zaštititi od svakog zla.
- Molitva koja se danas izgovara glasi:
„Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Pankratije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.“
U duhu ovog praznika, vernici se okupljaju u crkvama, pale sveće i celivaju ikone, moleći se za mir, zdravlje i zaštitu svojih najbližih. Sećanje na Svetog Pankratija ostaje kao svetionik vere i hrabrosti, podsećajući sve da je ljubav prema Bogu i bližnjem jača od svake tame i neprijateljstva.
