U ovom članku pročitajte ko je bio Sveti Marko, episkop Aretusijski. Bio je to čovek što nije znao za strah, ni za kompromis. Živeo je kad se vera u Hrista širila kao plamen, ali i kad su taj plamen mnogi pokušavali da ugase. I upravo tog velikomučenika, Srpska pravoslavna crkva i vernici danas sa poštovanjem i molitvom slave.
U doba cara Konstantina Velikog, kada su hrišćani po prvi put osjetili slobodu, Marko je kao episkop srušio neznabožački hram u gradu Aretusi i mnoge preveo u Hristovu veru. Bila je to velika pobeda duhovna, jer su ljudi napuštali lažne bogove i nalazili put ka istini.
Ali, ništa na ovom svetu ne traje večno, pa tako ni ta vera nije ostala bez iskušenja.
Kada je na presto došao car Julijan Odstupnik, koji je napustio hrišćanstvo i ponovo uzdigao idolopoklonstvo, počelo je novo vreme – vreme progona i muka. Mnogi su poklekli, mnogi su se vratili starim verovanjima, ali Marko nije. I tu počinje njegovo stradanje.
Građani Aretuse, koji su nekada bili preobraćeni u hrišćanstvo, sada su se – uplašeni ili zavedeni – vratili idolima. I kako to često biva, bes su iskalili na čoveku koji ih je nekad učio pravdi. Zahtevali su da im Marko nadoknadi štetu – da izgradi ponovo hram koji je porušio, ili da isplati novac za to.
Ali Marko, iako star i nemoćan telom, nije se pokolebao duhom. Odbio je sve.
Tada su mučitelji pokazali svoju surovost: bacili su ga na muke, šibali su ga i ponižavali, sekli mu uši tankim koncem, a zatim mu mazali telo medom i vezali ga za drvo, da bi ga ujedali insekti – pčele, ose, stršljenovi.
Mučitelji su pokušavali da ga slome na svaki način. Kad nisu uspeli silom, pokušali su poniženjem – spustili su iznos “štete” koju je trebalo da plati. Sa velikih suma, došli su na simboličnu vrednost, gotovo bescenje. Ali Marko nije pristao ni na to. Jer kako je mogao da plati za hram koji je služio lažnim bogovima?
To je bio trenutak kad su i njegovi mučitelji počeli da se menjaju. Njegova nepokolebljivost, mir i hrabrost, ostavili su na njih dubok utisak. Shvatili su da taj starac ne štiti samo veru, već i čast, dostojanstvo i istinu.
Na kraju, pustili su ga na slobodu. A ne samo to – mnogi su se vratili hrišćanstvu, ponovo prihvativši Hrista, inspirisani njegovim primerom.
Danas, kada pravoslavni vernici obeležavaju dan prepodobnog Marka Aretuskog, ne sećamo se samo njegovih muka, već snage duha koji je pobedio telesnu patnju. To je dan tišine, posta i molitve, jer se slavi i Stradalni utorak, deo Velike strasne sedmice koja prethodi Vaskrsu.
Na ovaj dan:
-
Post je strog i obavezan
-
Muzika se ne sluša
-
Dan se provodi u tišini, razmišljanju i molitvi
-
Ljudi se sećaju Hristovih muka, ali i muka svih svetih koji su za Njega trpeli
Priča o svetom Marku Aretusijskom nas uči da vera nije samo molitva u tišini, već i hrabrost pred licem nepravde. Da ljubav prema Bogu ne znači samo reći „verujem“, već ostati uz Njega i kad svet krene protiv tebe.
Jer telo može biti ranjeno, ali duša koja stoji u istini – ona se ne može srušiti.
I zato se danas, kad se molimo i postimo, setimo ovog svetitelja, čoveka koji je trpeo bez jauka, čije su uši bile odsečene, ali čije su reči odjeknule kroz vekove. Setimo se da je vera najsvetija kad boli, ali ne odustaje.
