U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog mučenika Longina Sotnika, rimskog vojnika koji je, prema hrišćanskom predanju, bio svedok najvažnijeg trenutka u istoriji raspeća Isusa Hrista. Njegova priča je posebna jer pokazuje kako jedan običan čovek može da doživi duboku promenu i da verom pronađe smisao koji je jači od straha i smrti.
Longin je bio na službi kada je Hristos razapet. Dok su se mnogi okupljeni rugali i posmatrali događaj, on je osetio da se pred njim ne odvija obična presuda. U trenutku kada je izgovorio reči: „Ovo zaista beše Sin Božiji”, pokazao je da je uvideo istinu i priznao je javno, bez obzira na posledice. Njegovo ime ostalo je vezano i za koplje kojim je prekinuo Hristove muke, događaj koji je zauvek obeležio njegov život.
Nakon što je svedočio čudima i samom Vaskrsenju, Longin je odlučio da prihvati hrišćanstvo. Sa sobom je poveo i vojnike koji su mu verovali, i svi su postali propovednici vere koja je tek počela da se širi. Međutim, upravo to je izazvalo bes tadašnjih jevrejskih vođa koji su želeli da zataškaju istinu. Počeli su da šire laži kako Vaskrsenja nije ni bilo i tražili su način da Longina ućutkaju.
- Naređenje za njegovo ubistvo stiglo je brzo. Ipak, Longin je uspeo da izbegne smrt i napustio je vojnu službu. Povukao se u Jerusalim i nastavio da širi hrišćansku veru, uprkos opasnostima koje su ga pratile na svakom koraku. Njegove reči i propovedi dodirivale su ljude, a vera se širila zajedno sa njegovim životnim primerom.
Na kraju se vratio na svoje porodično imanje, ali ni tu nije našao mir. Pilat i jevrejski sveštenici poslali su vojnike da ga uhvate. Longin ih je, međutim, dočekao kao pravi hrišćanin – gostoljubivo i srdačno. Dao im je hranu i prenoćište, iako je znao da su oni došli po njega. Vojnici nisu ni slutili da se nalaze pred čovekom kojeg traže, sve dok im se sam nije otkrio.
Njegovo priznanje ih je zateklo. Nisu želeli da ga ubiju jer im je pružio dobročinstvo, ali Longin je znao da će odbijanje naređenja doneti strašne posledice. Zbog toga se sam predao. Nije želeo da iko strada zbog njega. Njegova glava je odnesena u Jerusalim kao dokaz, dok je telo sahranjeno po njegovoj želji. Tako je završio život, ali ne i priča o njemu.
Pravoslavna crkva se i danas seća njegovog mučeništva. Dan Svetog Longina obeležen je crnim slovom u kalendaru, što znači da je praznik od velike važnosti. Vernici odlaze u crkve, pale sveće i mole se za zdravlje. Posebno je zanimljiv običaj vezan za ovaj dan – veruje se da treba pomoći prvoj osobi koju sretnete nakon izlaska iz crkve. Ako to učinite, svetitelj će vam uslišiti molitve i darovati blagostanje.
- Poruka Longinovog života je jasna i snažna. On nas uči da vera nije samo lična stvar, već i čin hrabrosti koji se pokazuje kroz dela. Njegovo gostoprimstvo prema vojnicima, spremnost da zaštiti druge i odluka da se preda umesto da izazove tuđu nesreću, govore više od hiljadu reči. To je vera pretvorena u život, vera koja se potvrđuje delima.
U današnjem vremenu, priča o Longinu Sotniku podseća nas da istinska snaga leži u tome da ostanemo dosledni svojim vrednostima, čak i kada nas život postavi pred teške iskušenja. Njegov život nije bio lagan, ali je bio ispunjen smislom i hrabrošću. Njegovo ime i sećanje ostaju kao primer da čovek može biti svetionik istine i vere, bez obzira na okolnosti.
Zbog toga i danas, vekovima kasnije, vernici izgovaraju njegovo ime sa poštovanjem i mole se njegovom zagovorništvu. On je postao simbol mučeništva, ali i ljubavi prema Bogu i čoveku, primer koji nikada ne gubi snagu
