U današnjem članku pišemo na temu Svetog apostola Jakova, kojeg pravoslavni vernici danas slave. Ovaj svetac, poznat kao Isusov brat, ostavio je dubok trag u istoriji hrišćanstva i svojim učenjima o poniznosti i istinskoj veri inspirisao mnoge.
- Sveti apostol Jakov bio je jedan od 70 apostola i sin pravednog Josifa, muža Presvete Bogorodice. Poznat je po tome što je, zajedno sa svojim bratom Jovanom, napustio svoj život u ribarenju i otišao za Isusom, koji mu je otkrio najveće tajne. Jakov je bio jedan od tri apostola pred kojima se Isus preobrazio na Tavoru i pred kojima je tugovao u vrtu Getsimanskom. Iako je bio prisutan u najvažnijim trenucima Isusovog života, njegova propovedanja i učenja nisu se završavala samo u blizini Isusa, već su se širila i izvan granica Palestine, uključujući Španiju.
Međutim, Sveti Jakov je bio poznat po tome što je uvek upozoravao bogate na poniznost, tvrdeći da oni koji se uzdaju u bogatstvo i moć, na kraju završe kao „cvet travni“, koji uvene kada ga pogodi sunce. Ove reči imaju duboko značenje, podsećajući nas da prava vrednost nije u materijalnom bogatstvu, već u unutrašnjem miru i poniznosti pred Bogom. Prema učenjima Srpske pravoslavne crkve, apostol Jakov je svojim životom pokazao da je skromnost i vera ključ za istinsko duhovno blagostanje, a ne bogatstvo koje je prolazno.
Kroz svoju misiju, Jakov je došao u sukob sa mnogim protivnicima, ali je njegova propoved bila utemeljena u istini koju nije mogao da pobedi nijedan magičar, pa čak ni Hermogen, koji je bio poznat po svojim “čudima”. On i njegov učenik Filip na kraju su prihvatili hrišćanstvo. Iako je bio optužen za klevetu i osuđen na smrt, Jakov je nastavio svoju misiju. Pre nego što je poginuo, oprostio je svima koji su ga klevetali, uključujući Josiju, koji je prešao na stranu vere i pokajao se zbog svojih postupaka.
- Sveti apostol Jakov postradao je za svoju veru u Jerusalimu, a njegova smrt bila je samo početak velikih čuda koja su usledila. Prema podacima iz crkvenih izvora, njegovo telo je odneto u Španiju, gde su na njegovom grobu zabeležena mnoga isceljenja. Njegovo nasleđe nije ostalo samo u vidu religijskih učenja, već i u narodnim običajima koji se vezuju za njegov praznik. Na primer, neudate devojke bi u ponoć pred veliki praznik ili rano ujutru trebalo da se umiju hladnom vodom kako bi se zaštitile od zlih duhova i obezbedile sebi zdravo potomstvo.
Danas, na praznik Svetog apostola Jakova, vernici se podsećaju na važnost praštanja, naročito kada su u pitanju „zli jezici“, kao i na značaj oproštaja i pomirenja, što je svetac najlepše prikazao u svom poslednjem gestu. Ovaj praznik nas poziva da budemo ponizni, oprostimo jedni drugima i živimo u skladu sa učenjima koje nam je ostavio.
