Petrovske poklade, poznate i kao Petrovdanjske poklade, predstavljaju poseban dan u pravoslavnoj tradiciji, kada se simbolično završava razdoblje uživanja u mrsnoj hrani i započinje duhovna priprema kroz post. Ovaj običaj se vezuje za večer uoči Petrovskog posta, koji vodi ka proslavi velikog praznika Petrovdan, posvećenog apostolima Petru i Pavlu, a koji se po novom kalendaru obeležava 12. jula.
- Za razliku od Belih poklada, koje prethode Velikom postu i obeležavaju se svečano i masovno u mnogim delovima Srbije, Petrovske poklade imaju skromniji karakter, ali ipak ostaju duboko ukorenjene u narodnoj svesti, naročito u ruralnim krajevima. U tim sredinama, običaji su sačuvani i prenose se s kolena na koleno, predstavljajući spoj verskih vrednosti i narodnih verovanja.
Na ovaj dan, poslednji pre početka posta, veruje se da je važno očistiti i telo i dušu. Ljudi su se u prošlosti ispovedali, tražili oprostaj, pomirili se s onima s kojima su bili u svađi i trudili se da dočekaju post bez tereta negativnih osećanja. To je vreme kada se veruje da treba ući u period uzdržavanja sa čistim srcem, kako bi se post ispravno praktikovao – ne samo kroz odricanje od hrane, već i kroz unutrašnje smirenje i pokajanje.
- Večernji obrok na dan poklada ima posebnu simboliku. Porodica se okuplja oko stola, koji je i bogat i skroman u isto vreme. Na trpezi se najčešće nalaze jela od mesa, jaja, sira i mleka, čime se “isprati” mrsna hrana pre nego što nastupi post. Neke domaćice prave i poslednje kolače ili pite, jer će već naredni dan trpeza biti posna.
U duhu zajedništva i hrišćanske ljubavi, u mnogim krajevima je postojao običaj da se na pokladnu večeru pozovu i siromašniji komšije ili rođaci. Smatralo se da je to delo milosrđa, koje donosi blagoslov domu. Hrana se delila, razgovaralo se, opraštalo i, što je najvažnije, naglašavala se solidarnost među ljudima.
Neka narodna verovanja, koja prate ovaj dan, i danas se prenose usmenim putem. U istočnoj Srbiji, postoji zanimljivo verovanje da se na Petrovske poklade ne treba češljati, jer to može izazvati opadanje kose. Ova vrsta predanja nosi dozu arhaične simbolike i odražava način na koji su ljudi pokušavali da objasne i kontrolišu nepoznato kroz ritualna pravila ponašanja.
- U nekim delovima centralne i južne Srbije, posebno među omladinom, ovaj dan je bio prilika za druženje i ritualne igre. Mladi su pravili buktinje, takozvane “lile”, koristeći koru trešnje, breze ili suvu slamu. Te buktinje su se palile i nosile kroz selo, što je predstavljalo ritual pročišćenja i način da se selo zaštiti od zlih duhova. Noć bi bila osvetljena svetlošću plamena, a smeh i povici mladih širili su se po sokacima.
Osim simboličke dimenzije, ove večeri su često bile i društveni događaji. U nekim mestima organizovana su pokladna veselja, sa muzikom, igrama i tradicionalnim kolom. To je bio poslednji trenutak opuštenosti pre ulaska u post, jer su se tokom narednih nedelja izbegavali svadbeni običaji i druga slavlja. Mladi su tada imali priliku da se upoznaju, zbliže, pa i zaljube – sve u okviru jednog skromnog, ali značajnog običaja.
- Iako vreme nosi promene, a običaji polako blede u urbanim sredinama, Petrovske poklade i dalje žive u mnogim domaćinstvima kao tiha priprema za jedan od duhovno važnijih perioda u crkvenoj godini. U njima se spaja hristijanska poruka uzdržanja i pokajanja sa bogatstvom narodne tradicije. To je dan kada se mrs zamenjuje postom, ali i kada se srce okreće vrednostima koje prevazilaze svakodnevicu.
U konačnici, ovaj običaj nije samo stvar hrane i starih pravila, već podsjetnik na duhovnu disciplinu, porodičnu povezanost i snagu zajednice. Petrovske poklade podsećaju da kraj uživanja nije kraj radosti, već uvod u tišinu i mir koji donosi pravo značenje posta.
