U današnjem članku pišemo o jednoj nevjerojatnoj priči iz Kordobe koja nas podsjeća na to da prava dobrota ne dolazi od onih koji imaju najviše, već od onih koji najviše daju.
- Priča o Naomi Rodrigez i skromnom obućaru Don Mateu nije samo priča o izgubljenom trenutku, već i o velikodušnosti, davanju bez očekivanja i nevidljivim herojima koji, iako nisu u centru pažnje, imaju najveći uticaj na živote onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Naomi je tada imala samo petnaest godina, a život je nosio mnogo tereta koje je nosila u tišini. Njena majka, udovica koja se borila da obezbedi osnovne potrebe, mesecima je štedela svaki cent kako bi Naomi omogućila školovanje. Jednog jutra, dok je žurila prema školi, Naomi je shvatila da je izgubila novac koji je bio ključni deo njene nade za bolji život. Bez novca, nije imala nikakvu šansu da upiše školu. Uplašena i očajna, Naomi je plakala ispred školske kapije, ali prolaznici su je ignorisali, kao što to često biva u žurbi svakodnevnog života. No, jedan jedini čovek, Don Mateo, zaustavio se i ponudio joj pomoć.
- Don Mateo, obućar kojeg su svi znali po tome što je pomagao starima, pevušio dok radi i nosio pocepanu kecelju, pružio je Naomi ruku. Iako je novac koji je imao bio potreban za popravku krova, bez trenutnog oklijevanja, Don Mateo je izvadio kovertu sa zgužvanim novcem i ponudio joj ga sa rečima: „Ovo nije milostinja. Ovo je ulaganje. Jednog dana, kad ti život bude naklonjen, seti se mene i pomogni nekome drugom.” Te reči su postale kamen temeljac za Naomiin život, jer joj je omogućio da nastavi školovanje i promijeni pravac svog života.
Godine su prolazile, a Naomi je ostvarila uspehe koje je teško bilo zamisliti u njenoj situaciji. Od stipendije za studije u inostranstvu do pokretanja svog vlastitog tehnološkog startupa, ona je postala simbol nade i uspeha, a tokom svog uspona nije zaboravila Don Matea. Po povratku u Kordobu, Naomi je posetila svog starog prijatelja i mentora, sada starog obućara, koji nije prepoznao uspešnu ženu koja je stajala pred njim, ali je prepoznala njenu srž i ljubav koju je uložio u njen život.
Naomi nije došla praznih ruku. Ispunila je svoje obećanje, pa je Don Mateo dobio modernu kuću, obnovljenu radionicu, doživotnu penziju, pa čak i zapošljavanje mladih šegrta. Na ulazu u obnovljenu radionicu postavila je ploču sa natpisom: „Čoveku koji je verovao u mene pre nego što sam verovala u sebe.”
- Don Mateo, čovek koji je nesebično pomogao, iako sam siromašan, bio je dirnut njenom gestom. Naomi je spasila njegovu veru u ljude, a on je spasio njen život kad joj je najviše trebalo. Priča o Don Mateu i Naomi nije samo priča o velikodušnosti, već i o tome kako dobrota u najtežim vremenima može promeniti ne samo život jedne osobe, već i sve koji je okružuju.
Danas, kroz fondaciju „Obućar nade“, Naomi pomaže stotinama mladih koji, kao i ona, imaju potencijal, ali nemaju resurse da ostvare svoje snove. Don Mateo, iako ne traži zahvalnost, ostavio je neizbrisiv trag u zajednici koja ga pamti kao nevidljivog heroja. Jer, ponekad najsiromašnije ruke daruju najbogatija srca, a te ruke oblikuju sudbine koje menjaju svet.
Ova priča nas podseća na to da prava dobrota nije u materijalnim stvarima, već u spremnosti da pružimo pomoć kad je najpotrebnija, bez obzira na naše okolnosti. I kao što je Naomi rekla: „Novac to nikada ne može u potpunosti vratiti, ali ljubav i pomoć koju je Don Mateo pružio bila je nešto što je zauvek promenilo moj život.”
