U ovom članku danas pišemo na temu života i značaja Svete Petke, jedne od najcenjenijih svetiteljki pravoslavlja, naročito među vernicima Srbije i Balkana. Njena priča, isprepletana verom, skromnošću i velikim čudima, vekovima inspiriše ljude da se okrenu pobožnosti i duhovnoj snazi.
- Posebno mesto u srcima vernika zauzima zbog pomoći bolesnima, siromašnima i onima kojima je bila potrebna uteha, pa se do danas veruje u njene isceliteljske moći.
Sveta Petka rođena je u 10. veku u Epivatu, malom gradu na obali Mramornog mora, u blizini Carigrada. Poticala je iz imućne i pobožne porodice, a još kao dete pokazivala je duboku privrženost veri. Njeno pravo ime bilo je Paraskeva, što na grčkom znači „petak“, pa se i njen kult vezuje za taj dan. Od ranog detinjstva činila je dela milosrđa i pomagalo joj je snažno osećanje duhovnog poziva. Nakon što su joj roditelji preminuli, nasledstvo je podelila siromašnima i okrenula se asketskom životu. Njena mladost obeležena je postom, molitvom i životom u potpunom odricanju. Brat Jevtimije, koji je takođe izabrao monaški put, postao je episkop Maditski, a ona je godine provela u pustinji Jordana, gde se posvetila najstrožem podvigu.
- U poznim godinama, prema predanju, u snu joj se javio anđeo i posavetovao da se vrati u svoju domovinu kako bi širila veru Hristovu. Posle povratka živela je još nekoliko godina, a potom se upokojila. Vernici su je sahranili skromno, ali ne na gradskom groblju, već izdvojeno. Prava čuda počela su nakon njene smrti, kada su ljudi u snovima dobijali poruke o njenoj svetosti. Njeno „netruležno telo“ otkriveno je nakon što su dvojica vernika, nezavisno jedan od drugog, sanjali isto viđenje. Tako su mošti prenete u hram i od tada je počelo njeno veliko poštovanje.
Kako beleži Srpska pravoslavna crkva, kult Svete Petke brzo se širio i prelazio granice, pa je postala jedna od najštovanijih svetiteljki među svim pravoslavnim narodima. Njene mošti su tokom istorije više puta prenošene, a svako novo mesto čuvanja donosilo je i nove priče o čudima i isceljenjima. (Izvor: spc.rs)
Mošti Svete Petke prenošene su iz Epivata u Carigrad, zatim u bugarsko Trnovo, pa u Vidin i Vlašku. Na molbu kneginje Milice 1398. godine, one su donešene i u Srbiju, gde su čuvane u više manastira, uključujući Ljubostinju i Beograd. Kada je 1521. godine sultan Sulejman I osvojio Beograd, mošti su odnete u Carigrad. Tek 1641. godine, zahvaljujući moldavskom vladaru Vasiliju Lupulu, prenete su u grad Jaši u Rumuniji, gde se i danas nalaze. U Beogradu je ipak ostalo deo relikvija — dva prsta šake — koji se čuvaju u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu.
- Vernici širom Balkana vezuju kult svetiteljke i za izvore lekovite vode. Na mestima posvećenim Svetoj Petki često se nalaze izvori za koje se veruje da donose zdravlje i zaštitu. Ljudi i danas donose vodu sa tih izvora, nadajući se izlečenju i zaštiti od bolesti. Upravo ta vera i povezanost naroda sa svetiteljkom ukorenili su je kao simbol nade i utehe u teškim vremenima.
Kako prenosi Radio-televizija Srbije, praznik Svete Petke, koji se slavi 27. oktobra, jedan je od najvećih i najposećenijih u Srbiji. Tada hramovi posvećeni svetiteljki postaju mesta sabiranja, molitvi i narodnih običaja. Posebno se naglašava njena uloga zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih, pa mnogi vernici tog dana donose zavete i mole se za zdravlje i porodicu. (Izvor: rts.rs)
Na taj dan važe posebna pravila: žene ne bi trebalo da obavljaju teške kućne poslove, da peru veš ili šiju, jer se veruje da se na taj način iskazuje poštovanje svetiteljki. Umesto toga, preporučuje se molitva i poseta hramovima. Oni koji imaju zdravstvene poteškoće često se umivaju osveštanom vodom, uz molitvu za ozdravljenje. U narodnom verovanju, Sveta Petka ima posebno saosećajno srce za bolesne i nemoćne.
Postoje i brojna predanja o njenom javljanju u snovima. Ljudi koji su je sanjali opisuju je kao ozbiljnu ženu u crnoj odeći koja donosi poruke i opomene. Veruje se da se ovakvi snovi javljaju onima koji su skrenuli sa hrišćanskog puta, ali i da mogu nagovestiti ozdravljenje ili sreću. Upravo ta pojava u snovima dodatno je osnažila veru u njenu čudotvornost i bliskost sa običnim ljudima.
- Danas, Sveta Petka ostaje duboko ukorenjena u duhovnom životu pravoslavnog naroda. Njena priča nije samo deo crkvenih knjiga, već i živog narodnog predanja, molitvi i običaja koji se prenose s kolena na koleno. Kao što podseća Politika, ona simbolizuje strpljenje, veru i dobrotu, vrednosti koje nadilaze vreme i granice. (Izvor: politika.rs)
Sveta Petka je postala više od istorijske ličnosti — ona je most između neba i zemlje, između prošlosti i sadašnjosti, između ljudske nemoći i božanske snage. Njena priča i danas uliva veru da su milosrđe i pobožnost put do pravog života, a molitve njoj i dalje se uzdižu sa istom snagom kao i pre hiljadu godina.
