U današnjem članku vam pišemo na temu ispraćaja jednog od najvećih muzičkih velikana Balkana Halida Bešlića.
- Odlazak ove legende ne samo da je izazvao ogromnu tugu, već je i izazvao duboko poštovanje i poštovanje tradicije, kulture i umetnosti koju je Bešlić ostavio iza sebe. Sahrana Halida Bešlića bila je trenutak koji je ujedinio hiljade ljudi, odražavajući značaj umetnosti i zajedništva.
Nakon komemoracije u Narodnom pozorištu Sarajevo, povorka sa Halidovim kovčegom krenula je kroz grad, prolazeći kroz Ferhadiju i ulicu prema Večnoj vatri, a zatim se uputila na gradsko groblje Bare, gde je obavljen ukop po islamskim običajima. Sanduk Halida Bešlića bio je ukrašen simbolima koji su duboko ukorenjeni u bošnjačkoj tradiciji. Telo pokojnika bilo je umotano u beli ćefin, što simbolizuje čistoću i poštovanje. Na drvenoj tabli sanduka nalazila su se samo imena i datumi, bez suvišnih obeležja, što je u skladu sa običajem skromnih i dostojanstvenih sahrana.
- Na vrhu sanduka bio je bosanski fes, prepoznatljiv simbol bošnjačke kulture, sa crvenim cilindričnim oblikom i crnom svilenom trakom na vrhu. Ova kapa nosi duboko istorijsko značenje i simbolizuje ugled i čast. Fes se često nosio uz tradicionalnu nošnju koja uključuje anteru, jelek i dolamu, a njegova prisutnost na sahrani dodatno je odražavala poštovanje prema Halidu Bešliću i njegovoj kulturnoj baštini.
Tokom ceremonije, porodica, prijatelji i mnogi poštovaoci ispratili su pevača sa velikim poštovanjem. Običaji nalažu da se pokojnik spušta u kabur prvo nogama, a zatim glavom okrenutom ka Kibli, svetom mestu za muslimane. Nakon ukopa, hodža ili član porodice prouči Kur’an, a prisutni traže oproštaj za sve dugove koje su imali prema pokojniku. Ovi rituali ne samo da odražavaju verske običaje, već i pokazuju duboku povezanost zajednice i poštovanje prema preminulom.
Halid Bešlić bio je mnogo više od samo muzičara – bio je simbol muzike koja je spajala narode i generacije. Njegova pesma bila je most koji je povezivao ljude, a njegov odlazak je duboko pogodio sve koji su odrasli uz njegovu muziku. Sahrana je postala trenutak da se oda počast njegovom životnom i umetničkom doprinosu, a Hiljade ljudi okupilo se da prate povorku, što je predstavljalo snažnu poruku zajedništva i poštovanja prema njegovom životu i delu.
- U njegovoj karijeri, Halid je stvorio brojne pesme koje su postale evergreeni i deo muzičkog identiteta Balkana. Njegov emotivan odnos prema muzici i njegova sposobnost da prenese emocije koje reči nisu mogle da opišu, učinili su ga voljenim i poštovanim širom regiona. Sahrana je postala i trenutak kada su se ponovo setili važnosti tradicije, kulture i umetnosti, koje su duboko isprepletene sa životima pojedinaca i zajednica.
Osim muzičkog, ceremonija je istakla i porodične vrednosti. Članovi porodice su bili prisutni u svim ključnim momentima, od prenošenja sanduka do molitve i oproštaja. Halidov život i delo ostavili su ne samo umetnički trag, već i važnu lekciju o tome kako poštovanje tradicije i kulturnih simbola doprinosi očuvanju identiteta zajednice.
Sahrana Halida Bešlića nije bila samo oproštaj od pevača, već i slavlje njegovog života, umetnosti i kulturnog nasleđa. Povorka koja je prošla kroz Sarajevo, simboli na sanduku, prisustvo hiljada ljudi, molitve i tradicionalni običaji – sve ovo je činilo priču o čoveku koji je zauvek obeležio istoriju muzike i kulturu Balkana. Njegov odlazak podseća nas na to koliko umetnost može biti važna za život zajednice i koliko je poštovanje tradicije ključno za očuvanje kulturnog identiteta.
- Halid Bešlić ostaje simbol muzike, tradicije i zajedništva. Njegovo nasleđe živi kroz njegove pesme, sećanja i poštovanje svih onih koji su imali privilegiju da ga slušaju i upoznaju. Njegova sahrana nije bila samo kraj jednog života, već i početak trajnog sećanja na umetnost, koja će zauvek ostati deo nas
