U narodu se 30. jul doživljava s posebnim poštovanjem, a među vernicima Srpske pravoslavne crkve tog dana vlada gotovo svečana tišina. Tada se slavi Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, čije ime izaziva strahopoštovanje, ali i duboku nadu. Njena životna priča, kao i verovanja koja je prate, svedoče o neugasloj snazi vere i duhovnog otpora.
- Rođena u Antiohiji, u neznabožačkoj porodici, sveta Marina već kao dete pokazala je posebnu narav – čistotu duha i snagu razuma. Odrasla je daleko od očevog doma, kod dojilje na selu, gde je stekla mudrost i unutrašnju snagu. Kada je čula za hrišćanskog Boga, srce joj se raspalilo ljubavlju prema Hristu, i odlučila je da nikada ne stupi u brak, već da svoj život posveti veri i mučeništvu. Kada ju je rimski namesnik Olimvrije pokušao prisiliti da mu postane žena i da se pokloni idolima, Marina je odlučno odbila, izgovorivši reči koje su vekovima prepričavane: neću častiti mrtve idole – samo svoga Tvorca.
Zbog toga je stavljena na strašne muke. Pretrpela je i oganj i vodu, ali sve podnela sa mirom, kao da nije u svom telu. Dok je bila bačena u tamnicu, đavo joj se ukazao u obliku strašne zmije, ali se, po njenom znaku krsta, pretvorio u prah. Potom se pojavio krst s golubicom i nebeskim glasom, koji je navijestio kraj njenih muka i dolazak večnog mira. Njena čudesna snaga i smirenost, čak i pred pogubljenje, ostali su zapisani u stihovima i molitvama koje se i danas izgovaraju.
- Kako navodi episkop Nikolaj Velimirović u svom „Ohridskom prologu“, Marina je mučeništvo doživela u vreme cara Dioklecijana, a čuda vezana za nju nastavljaju se i vekovima kasnije. Jedna njena ruka čuva se u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, dok se deo njenih moštiju nalazi u manastiru na planini Langa, iznad Ohridskog jezera, koji posvećeno posećuju i pravoslavci i muslimani. Posebno zanimljivo je svedočanstvo da su i turski osvajači vekovima unazad poštovali taj manastir, ne usuđujući se da mu nanesu štetu.
Ognjena Marija nije samo verski simbol. U narodnom duhu, ona je čuvar ognja, doma i neba. Njeno ime vezuje se za gromove, požare i suše. Praznik koji je nosi ne svodi se samo na molitvu, već i na duboko ukorenjene običaje. Tog dana se ne radi – ni u polju, ni u kući, ni sa vatrom ni s alatima. U mnogim krajevima Srbije, žene u zoru pale sveće pred kućnim pragom i mole: „Ognjena Marijo, čuvaj kuću od vatre i porod od zla.“ Takva tradicija održava osećaj ravnoteže između svetog i svakodnevnog.
- Kako piše Blic.rs u tekstu o praznicima srpskog pravoslavlja, ova svetiteljka često se povezuje sa prirodnim katastrofama – jer narod veruje da ona kažnjava one koji se ogreše o njen dan. U narodnoj pesmi kaže se: „Ognjem prži Ognjena Marija, Gromom bije Gromovnik Ilija…“ – stihovi koji govore o božanskoj pravdi, ali i o njenim zastranjivanjima. Jer, kako su iskusili mnogi, kazna ponekad zadesi i one nevine.
Tu bolnu stvarnost svedoče i strašni događaji iz Livanjskog kraja tokom Drugog svetskog rata. Na sam praznik Ognjene Marije 1941. godine, srpsko stanovništvo livanjskih sela doživelo je jedan od najtragičnijih zločina. Prema knjizi “Ognjena Marija Livanjska” autora Buda Simonovića, tog dana zlo je nadjačalo pravdu, a „bog zažmuri i đavolu u svatove dođe“. Taj izraz, prepun gorčine, prenosi istinu da čak i svetinja ponekad ne može da zaustavi ljudsku okrutnost. Preživeli svedoče da se baš tog dana, kada se veruje da ni ptica ne treba da poleti, dogodila nezamisliva tragedija – kuće su gorele, ljudi nestajali, a molitve ostajale bez odgovora.
- Ipak, i kroz bol, narod nije zaboravio poruku Ognjene Marije. Ona ne postoji samo da bi opominjala, već i da bi učila: da se priroda poštuje, da se tišina neguje, da se vera čuva i kada se sve drugo ruši. Zbog toga se i danas u mnogim selima širom Srbije praznik obeležava molitvom i postom. I u savremenom vremenu, kada požari, suše i oluje sve češće pogađaju ljude, simbolika ovog dana podseća na nužnost mira između čoveka i prirodnog sveta.
Kako piše list “Večernje novosti”, Ognjena Marija sve više postaje i ekološki simbol – praznik koji nas poziva na odgovornost prema svetu oko nas. Ona nas podseća da nije dovoljno samo ne raditi – potrebno je misliti, osećati i poštovati. U tom duhovnom prostoru, između legende, vere i istorije, Ognjena Marija ostaje svetionik koji vekovima obasjava puteve onih koji traže svetlost u mraku.
