Oktobar 2007. godine ostao je zauvek urezan u kolektivno pamćenje Balkana kao trenutak kada je ugašen jedan od najsvetlijih talenata regiona – Toše Proeski. Njegova iznenadna pogibija u saobraćajnoj nesreći u Hrvatskoj zaustavila je vreme i ujedinila ljude iz svih krajeva bivše Jugoslavije u zajedničkoj tuzi.
- Na hiljade ljudi, među kojima su bili i najpoznatije ličnosti javnog života, došlo je u Kruševo da mu oda poslednju počast. U moru lica, jedno se izdvajalo – rukometašica Andrijana Budimir, osoba koju mnogi pamte kao njegovu veliku, možda i najveću ljubav.
Iako je Toše bio omiljen i često u centru pažnje, svoj privatni život strogo je čuvao od očiju javnosti. Mediji su godinama nagađali s kim je u vezi, ali nikada nije želeo da otkriva previše. Ipak, svi upućeni znali su za njegovu vezu s Andrijanom. Njihova ljubav počela je tiho, još 2001. godine, ali nije izdržala pritisak javnosti i razdvojila ih je pre nego što su se zaista mogli pronaći. Godinama kasnije, baš na njegov rođendan – 25. januara 2007. – ljubav se vratila, ovog puta dublja i zrelija. Nedugo zatim, počeli su da žive zajedno.
Toše nikada nije govorio o toj vezi, a Andrijana je godinama odbijala da javno podeli bilo šta. Njeno ćutanje bilo je zapravo najdublji izraz tuge i poštovanja, iako su oni koji su ga poznavali tvrdili da su imali ozbiljne planove za zajednički život. Ova veza, iako nikada formalizovana, ostala je duboko emotivna i obavijena dostojanstvenom tišinom.
- Jedna od retkih Andrijaninih izjava koju su mediji preneli otkrila je koliko ju je Tošetov odlazak pogodio. “Nekad mi je nosio bele ruže, moje omiljeno cveće. Sad ih ja nosim njemu na grob”, rekla je. Taj ritual, tih i potresan, pokazuje kolika je praznina ostala nakon njegove smrti. Prema pisanju portala Kurir, lekari su joj čak savetovali da ne ide u Kruševo, jer bi svaki odlazak na Tošetov grob završavala u bolnici, slomljena bolom.
Nakon tragedije, Andrijana se suočila s dodatnim teretom – nesuglasicama s Tošetovom porodicom i menadžmentom. Mediji su preneli da je bila u pravnom sporu s njegovom tadašnjom menadžerkom, koja je tvrdila da njihova veza nije postojala. Pojedini izvori navodili su čak da je menadžerka bila ta koja je odložila mogućnost da Toše Andrijanu oženi. Te priče dodatno su zakomplikovale već dovoljno teške dane posle njegove smrti.
Uprkos svemu, Andrijana je s vremenom pokušala da nastavi dalje. Tek pet godina nakon tragedije, ponovo je pronašla ljubav – ovaj put s ugostiteljem iz Skoplja, s kojim je dobila sina Maksima. Prema pisanju Mondo.rs, danas živi povučeno i posvećeno, radeći s decom kroz sopstvenu rukometnu školu, gde podučava najmlađe sportskim veštinama, ali i disciplini, radu i poštovanju – vrednostima koje su i nju oblikovale.
- Njeno prisustvo u sportu nikada nije bilo pitanje popularnosti već lične posvećenosti. U razgovoru za Sport Klub Makedonija, istaknuto je da Andrijana u radu s decom vidi novi smisao. Kroz treninge ne prenosi samo tehniku, već i životne lekcije, crpeći snagu iz svega što je proživela. Njeni treninzi su često tihi, ali srčani – baš kao i ona.
U srcima mnogih, veza između Tošeta i Andrijane ostaje simbol nežnosti, nerealizovanih snova i iskrene bliskosti, koju ni smrt nije uspela potpuno da izbriše. Ljubav koja nije dobila svoju budućnost ostaje zauvek u prošlosti, ali i kao priča koja inspiriše – da istinska osećanja ne traže potvrdu javnosti, već žive u onima koji ih nose u sebi.
Toše je za sobom ostavio pesme, a Andrijana – tiho svedočanstvo o ljubavi. Možda nikada neće ispričati sve što je proživela s njim, ali dovoljno je ono što je osećala. Jer neke priče najglasnije odzvanjaju upravo kad se ne izgovore.
