Nizak krvni pritisak, iako često potcenjen u odnosu na hipertenziju, može biti ozbiljan problem ako se ne prepozna na vreme. Simptomi poput vrtoglavice, slabosti, zamagljenog vida ili gubitka svesti neretko se pogrešno pripisuju stresu, umoru ili iscrpljenosti.
- Međutim, ukoliko se ovakvi signali tela ignorišu, posledice mogu biti dalekosežne – od problema sa radom srca do smanjenog dotoka krvi u vitalne organe.
Prema rečima lekara, krvni pritisak zavisi od niza unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Ekstremne temperature, loša ishrana, manjak vitamina i minerala, ali i neprilagođena terapija za hipertenziju, samo su neki od uzroka koji mogu izazvati oscilacije. Svaka osoba reaguje drugačije, pa i male promene u načinu života ili okolini mogu izazvati značajne padove pritiska.
- Šta učiniti kada se pritisak naglo spusti? Prvi korak je unos soli, jer natrijum pomaže organizmu da zadrži tečnost, poveća volumen krvi i time podigne pritisak. Slane grickalice, topla supa ili mineralna voda bogata natrijumom mogu dati brzo, ali privremeno olakšanje. Ako simptomi poput nesvestice, mučnine ili ubrzanog pulsa potraju, to je znak da je stanje ozbiljno i da je potrebna hitna medicinska pomoć. U tim slučajevima, pozivanje Hitne pomoći može sprečiti ozbiljne komplikacije.
Najosetljivije grupe su stariji ljudi, trudnice, pacijenti sa srčanim oboljenjima i oni koji koriste lekove poput diuretika, vazodilatatora ili antidepresiva. Posebno su ugroženi i oni koji su izloženi ekstremnim temperaturama ili velikom fizičkom naporu. Kod njih pad pritiska može da bude nagao i opasan.
Ipak, nije svaki pad pritiska alarm za brigu. Povremene epizode izazvane umorom, glađu ili nedostatkom sna mogu se regulisati unosom tečnosti i kratkim odmorom. Ali ako se simptomi ponavljaju više puta nedeljno, traju duže od 15 minuta i ne reaguju na unos soli ili tečnosti, neophodno je obratiti se lekaru. Takvi slučajevi mogu ukazivati na ozbiljnije poremećaje, poput problema sa štitnom žlezdom, hormonske neravnoteže ili kardiovaskularnih oboljenja.
- Samopraćenje igra ključnu ulogu. Osobe na terapiji za pritisak treba redovno da mere vrednosti kod kuće, vode dnevnik simptoma i da svaku promenu prijave svom lekaru. Nikako ne bi trebalo samostalno menjati doze lekova – svaka korekcija mora biti pod nadzorom stručnjaka. Dosledno praćenje i saradnja sa lekarom najbolji su način da se izbegnu rizici i očuva stabilno zdravlje.
Domaći izvori takođe naglašavaju važnost brze reakcije. Prema pisanju portala RTS Zdravlje, nizak pritisak može biti jednako opasan kao i hipertenzija, posebno kod starijih ljudi. Njihove studije pokazuju da nagli padovi često dovode do povreda usled padova i nesvestice, pa je preventiva ključna.
Magazin Blic Zdravlje podseća da ishrana igra presudnu ulogu. Uravnoteženi obroci bogati vitaminima, mineralima i dovoljno proteina pomažu da se smanji rizik od naglih oscilacija. Stručnjaci dodaju da je važno izbegavati nagla ustajanja, jer se upravo tada često javljaju vrtoglavice i padovi pritiska.
- Na sličan način, Politikin Život i zdravlje ističe da unos tečnosti tokom leta, kada su visoke temperature, može značajno smanjiti rizik od kolapsa. Čak i jednostavne navike, poput nošenja flašice vode ili povremenog odmaranja u hladu, mogu napraviti veliku razliku. Mali koraci, poput čaše mineralne vode ili supe sa dodatkom soli, često mogu sprečiti ozbiljne probleme.
Na kraju, iako nizak krvni pritisak često deluje manje opasno od visokog, simptome nikada ne treba ignorisati. Vrtoglavica, slabost i nesvestica nisu bezazleni signali – to su upozorenja da telu nešto nedostaje. Pravovremenim reagovanjem, redovnim praćenjem i saradnjom sa lekarom, rizici se mogu svesti na minimum. Uravnotežen pritisak znači uravnotežen život, a to je najbolja investicija u sopstveno zdravlje.
