U današnjem članku pišemo o delikatanom pitanju podela imovine nakon smrti roditelja, koje često izaziva nesuglasice, ali i emotivne rane među porodicama. Ovaj problem je posebno izražen u našoj kulturi, gde se često veruje da sinovi treba da nasleđuju većinu, dok su ćerke često ostavljene po strani, što se posebno odražava u situacijama kada roditelji nisu pravovremeno regulisali podelu imovine.
- Jedna od priča koja je nedavno izazvala veliku pažnju jeste ispovest žene po imenu Jadranka, koja je, pod pritiskom i uz prećutno odobravanje porodice, ostala bez nasledstva, dok je njen brat preuzeo sve. Jadranka je ispričala kako su je roditelji, posebno majka, nagovarali da se odrekne svog dela nasledstva i da dozvoli bratu da zadrži celu polovinu stana, s objašnjenjem da “ona već ima stan” jer je udata. Iako je ceo život provela u Beogradu, Jadranka se osećala kao da je vraćena u prošlost, u vreme kada je udaja bila “oprema” za devojke, a brak im je obezbeđivao sve što su mogle da očekuju.
U emotivnoj ispovesti, Jadranka je podelila razgovor sa svojim bratom, koji joj je, kada je izrazila želju da uzme ono što joj pripada, zapretio da neće imati brata više ako insistira na tome. Njen odgovor bio je odlučan: ako ne može imati brata, ni on neće imati sestru. Nakon toga, brat je nasledio kuću, vilu, plac i imanje, dok je ona, prema njenim rečima, dobila samo dve saksije. Iako joj je bilo žao zbog gubitka tih materijalnih dobara, ističe da ju je mnogo više povredilo ponašanje i reči koje je čula od svojih najbližih.
- Priča Jadranke izazvala je različite reakcije na društvenim mrežama. Neki su ukazivali na to da bi mogla da se pozove na zakon i traži ono što joj pripada, dok su drugi kritikovali što nije odmah reagovala i tražila svoja prava. Ipak, mnogi su istakli da su roditelji trebali da pravovremeno reguliraju podelu imovine za života, kako bi izbegli sukobe i nesuglasice među decom.
1. Odricanje od nasledstva i njegove posledice
Jedan od komentara podsetio je na ozbiljne posledice odricanja od nasledstva, što može značiti da osoba koja se odrekne svog dela više nije smatrana socijalno ugroženom, bez obzira na to što nije ništa zadržala. Ova situacija može imati dugoročne finansijske i pravne posledice koje nisu uvek jasno razumljive.
2. Duboko ukorenjena uverenja u ruralnim sredinama
Drugi komentatori ukazali su na to da u ruralnim sredinama postoji duboko ukorenjeno verovanje da je ćerka već zbrinuta kada se uda, te da joj ništa više ne pripada. Takva uvjerenja često vode do toga da žene ćute i povlače se, ne želeći da naruše porodične odnose, što ih kasnije ostavlja bez prava i poštovanja.
3. Strah od narušavanja porodičnih odnosa
Treći su istakli da žene često ćute iz straha da ne naruše porodične odnose i tako gube svoju šansu da dobiju ono što im pripada. Ovaj strah od konflikta i emocionalnih ucena dovodi do toga da se mnoge žene povuku i dozvole da im se oduzme deo nasledstva, čime gube ne samo materijalnu vrednost, već i emocionalnu povezanost sa porodicom.
- Pravni aspekt
Advokat Miloš Radulac je objasnio da, iako zakon garantuje ravnopravnost svih naslednika, mnoge žene i dalje nailaze na emotivne pritiske i društvene norme koje podstiču njihovu povučenost u ovom procesu. U nekim konzervativnijim sredinama, gde se sinovi i dalje smatraju glavama porodica, ćerke se često ostavljaju po strani, što je i dalje prisutno unatoč zakonskoj ravnopravnosti. Zakon je jasan – svi naslednici imaju pravo na jednak deo imovine, bez obzira na pol. Međutim, zakon ne može da spreči emocionalne ucene i društvene norme koje tera ljude da se odreknu svojih prava.
Na kraju, Jadrankina priča otvara važna pitanja o ravnopravnosti, dostojanstvu i tome koliko smo zaista napredovali od vremena kada su ćerke “opremane” za brak, a sinovi preuzimali sve. Ovo je poziv za sve nas da ozbiljno razmislimo o tome kako delimo imovinu i kako omogućiti pravičnu podelu, koja će odražavati vrednosti jednakosti i poštovanja prema svim članovima porodice.
