U sunčanom majskom jutru, sve deluje kao savršen početak života. Venčanje u vili porodice Sergeja, mom vereniku, trebalo je biti jedan od onih nezaboravnih trenutaka. Međutim, sve se ubrzo pretvorilo u najgori mogući scenario. Ono što je trebalo da bude najsrećniji trenutak mog života, ubrzo je postalo pitanje preživljavanja.
Razrada:
Gosti su dolazili, konobari su uspinjali na noge postavljajući luksuzne detalje, a vazduh je bio ispunjen mirisima ruža i šampanjca. Svi su delovali veselo, osim Sergeja. On je bio napet i odsutan. Prvo sam pomislila da je to zbog venčanja, jer svako ima tremu, ali ubrzo je sve postalo jasnije.
Moja svekrva, znajući da nešto nije u redu, tiho mi je šapnula da je Sergej, moj budući muž, “drugačiji”. Činilo se da su svi u sobi zaboravili da će se sve promeniti za trenutak. I dok su svi razgovarali i smeštali se, ona mi je pružila koverat, koji je sadržavao nešto što je imalo moć da preokrene moj život.
Otvorila sam cedulju drhtavim rukama, a ono što sam pročitala bilo je šokantno: “Sergej i njegovi prijatelji će te se otarasiti posle venčanja. Ti si samo deo njihovog plana. Oni znaju za nasledstvo tvoje porodice.” Srce mi je preskočilo, a sumnje koje sam imala prema njemu postale su stvarnost. Tek tada sam shvatila da su mi svi znakovi koje sam zanemarivala do tada, sada postali očigledni.
Vratila sam pogled prema Sergeju. Bio je hladan i proračunat. U tom trenutku sam shvatila da osoba koju sam volela, koju sam verovala, zapravo nije bila ona koju sam poznavala. Osećala sam se izdano, kao da je moj ceo svet srušen.
Odluka:
U trenutku panike, odlučila sam da moram pobjeći. Napustila sam prostoriju, izbegavši da se primetim, i izašla kroz zadnja vrata vile. Noge su me nosile prema slobodi. I dok sam se uputila prema najbližoj taksi stanici, osećala sam da je jedini način da preživim da nestanem iz tog života. Taksist me je pogledao, zbunjeno, ali ja sam imala samo jedan cilj – da nestanem.
Posle sat vremena, bila sam na vozu za drugi grad, potpuno promenjena. Moja venčanica je bila sakrivena u torbi, a ja sam bila u običnoj odeći, pokušavajući da shvatim šta mi se upravo dogodilo. Tada je bila jasna samo jedna stvar: bolje je biti živ begunac nego mrtva nevesta.
Nova realnost:
Prošlo je 15 godina. Iako je prošlo mnogo vremena, sećanja na stari život i život sa Sergejem bili su još uvek živahni. Sada, kao Vera, radila sam u malom kafiću u Kalinjingradu, daleko od svog starog života. Stara imena i prošli snovi su nestali. Kada je profesor spomenuo Sergeja i njegove finansijske prekršaje, sve je postalo jasno: on je i dalje bio u svojim mračnim poslovima. Na ekranu tableta bio je njegov prepoznatljiv lik, samo sada sa oznakom kriminalca.
Lena, moja jedina prijateljica koja je znala istinu, pozvala me je. “Njegova kompanija je pod istragom, sada je slabiji nego ikada. Imaš priliku da mu se osvetiš!” – rekla je ona. Međutim, dok sam razmišljala o tome, setila sam se svega što mi je Sergej učinio. To nije bio trenutak kada sam želela da se vratim u prošlost.
Istraživanje prošlosti:
Dok je sve ukazivalo na to da bi mogla doći prilika za povratak, Vera Nikolajevna, Sergejeva majka, bila je ključna osoba koju sam morala ponovo da sretnem. Nakon što je Sergej uklonio iz kompanije, saznala sam da je Vera bila u staračkom domu. Sada, kad je prošlo mnogo vremena, imala sam osećaj da je to bila prava prilika da saznam pravu istinu.
Posetila sam je, pretvarajući se da sam socijalni radnik, i susret sa njom bio je poput povratka u prošlost. Vera me odmah prepoznala, i sve se odvilo brzo. U njenim očima bilo je i dalje mnogo snage, a u njenim rukama, sada su se nalazili dokazi koji su mogli razotkriti Sergeja. Prošlost je bila dovedena do kraja, a njeni dokazi mogli su promeniti sve.
Zaključak:
Tri meseca kasnije, Sergej je bio osuđen na 15 godina zatvora, koliko sam ja provela u bekstvu. To je bio završetak jednog poglavlja mog života, a početak novog. Osećala sam da sam napokon pobedila, ne samo njega, već i sopstvenu nesreću. Život je sada bio moj, i ništa više nije bilo kao pre.
