U današnjem članku pišemo o Jovanki Broz, poslednjoj jugoslovenskoj prvoj dami, ženi koja je svoju životnu sudbinu ispunila ljubavlju, posvećenostima, ali i dubokom tugom. Njen životni put, od skromnog porekla do vrhunca političke moći, bio je obeležen i mnogim ličnim teškoćama, a njena poslednja želja bila je da bude sahranjena uz svog supruga, Josipa Broza Tita, u Kući cveća.
Od siromaštva do prve dame
Jovanka Broz, rođena 7. decembra 1924. godine u selu Pećani u Lici, poticala je iz skromne, ali ponosne porodice. Iako su se u njenoj porodici prenosile priče o povezanosti sa poznatim rodovima, kao što je onaj Nemanjića, njeno detinjstvo bilo je obeleženo siromaštvom. Ipak, od malih nogu imala je snažan duh, koji ju je podstakao da se priključi partizanima kada je započeo Drugi svetski rat. Tokom rata, postigla je čin kapetana, a njene borbene veštine i disciplina doneli su joj dva ordenja za hrabrost.
Posle rata, vraća se u rodno selo, ali je zatekla spaljenu kuću i razorenu porodicu. Ipak, nije klonula duhom. Sudbina joj je ubrzo donela poziv koji će zauvek promeniti njen život – poziv da postane higijeničarka u maršalskoj palati, što ju je dovelo u blizak kontakt sa Josipom Brozom Titom.
Ljubav koja je iznenadila Jugoslaviju
U vreme kada je Tito bio u emotivnoj i ličnoj potrazi za utehom nakon gubitka svoje prethodne ljubavi, Davorjanke Zdenke Paunović, koja je preminula 1946. godine, Jovanka je postala osoba od poverenja. Prvo kao bolničarka i sekretarica, a kasnije i bliska saradnica, postepeno je osvajala Tita. Njihova bliskost se vremenom pretvorila u ljubav, a njihov brak 1952. godine iznenadio je i mnoge u tadašnjoj Jugoslaviji. Jovanka je tada imala 28, a Tito 60 godina.
Jovanka je, iako do tada bila u senci Tita, imala svoj lični uticaj. U intervjuima je isticala koliko su se slični – oboje su obožavali prirodu, lov i cveće. „Tito i ja smo mnogo slični. On obožava prirodu, lov, cveće – i ja isto. Naš dom ne možemo zamisliti bez cveća,“ izjavila je u jednom od retkih intervjua. Osim toga, njena uloga u Titovom životu bila je ključna – ona je bila njegova oslonac, domaćica i organizatorka, brinula o rezidencijama Brozovih, a znalo se da je bila stroga i odlučna, spremna da otpusti zaposlene ako nisu ispunjavali očekivanja.
Život u tišini i siromaštvu nakon Titove smrti
Posle Titove smrti 1980. godine, Jovanka je živela u gotovo potpunoj izolaciji. Iako je bila poznata kao nekadašnja prva dama Jugoslavije, poslednje godine svog života provela je gotovo zaboravljena, u siromaštvu i osamljenosti, u oronuloj vili u Užičkoj ulici u Beogradu. Javnost nije često imala priliku da je vidi, a o njenoj sudbini su kružile brojne priče. Mnogi su je smatrali zaboravljenom, a ona sama je ostala verna uspomenama na svog supruga, noseći u srcu vernost koja nije jenjavala, uprkos godinama i tišini.
Jovanka je sve do poslednjeg dana čuvala uspomene na Tita, a njena poslednja želja bila je da bude sahranjena uz njega, u Kući cveća, gde je već bio sahranjen Josip Broz Tito. Ova želja, simbolična u svojoj jednostavnosti, odražava duboku ljubav i vernost koju je imala prema svom suprugu.
Poslednji trenutak – večna pored Tita
Jovanka Broz je preminula 20. oktobra 2013. godine, u 89. godini života, od posledica zastoja srca. Posle decenija osamljenosti, njena želja da bude sahranjena pored Tita postala je stvarnost, čime je ispunila svoju životnu želju – da bude sa čovekom s kojim je provela najveći deo života, delila slavu, moć, ali i ogromnu usamljenost. Na njenoj sahrani, prisustvovao je mali broj ljudi, ali simbolika tog trenutka bila je ogromna. Posle toliko godina tišine i zapostavljenosti, Jovanka Broz je napokon našla večni mir pored svog voljenog Tita.
Jovanka Broz je svojim životom i odnosom prema Titovoj ličnosti postala simbol vernosti, snage i odanosti, a njena priča i dalje nosi važnu lekciju o ljubavi, poštovanju i simbolici stvaranja trajnih veza, čak i u najtežim trenucima. Iako je bila poslednja jugoslovenska prva dama, ona je svojim životom i borbom postala simbol hrabrosti i izdržljivosti, koja traje i nakon njene smrti
