BONUS TEKST
Papa Franja, dugogodišnji poglavar Rimokatoličke crkve, preminuo je u svojoj 89. godini, ostavljajući za sobom dubok trag među vernicima širom sveta. Vest o njegovoj smrti potresla je milione, jer je bio poznat ne samo kao verski vođa, već i kao čovek blizak narodu, predan veri, pravdi i dijalogu.
- Kako je saopšteno iz Vatikana, papa je preminuo nakon komplikacija izazvanih obostranom upalom pluća, bolešću koja ga je poslednjih nedelja značajno oslabila. Iako je ranije tokom godine bio hospitalizovan zbog respiratornih tegoba, njegova odlučnost da nastavi s papinskim dužnostima do poslednjeg trenutka ostala je nepokolebljiva.
Tokom poslednjih meseci života, papa je prošao kroz nekoliko zdravstvenih kriza. Njegov dugogodišnji problem s disanjem datira još iz mladosti, kada mu je odstranjen deo desnog plućnog krila, što ga je činilo posebno ranjivim na bronhijalne infekcije. Zbog toga je češće bio izložen respiratornim komplikacijama, a u poznim godinama to je postalo sve ozbiljnije.
Kristofer Lamb, vatikanski dopisnik i jedan od najupućenijih novinara u stanje Pape, izjavio je da je zdravlje Pape Franje bilo krhko tokom čitave godine. Tokom februara i marta ove godine, dva puta je doslovno “za dlaku izbegao smrt”, zahvaljujući brzim medicinskim intervencijama. Iako mu je bilo sve teže da se fizički oporavlja, njegovo psihičko stanje i volja da bude aktivan ostajali su snažni.
- Papa je već neko vreme bio vezan za invalidska kolica, što mu je otežavalo kretanje i prisustvovanje događajima. Ipak, ni to ga nije sprečavalo da, koliko god je mogao, bude uz svoj narod, drži mise, prima verne i svetske lidere, i nastavlja s radom na reformama unutar crkve. Njegova uloga u modernizaciji i otvaranju Crkve prema svetu bila je nezaobilazna.
U poslednjim danima, bilo je jasno da se bori s disanjem, a prisutni su mogli da primete kako mu se stanje pogoršava. Poslednji put je viđen u javnosti na Uskrs, kada se, iako izuzetno slab, ipak pojavio kako bi uputio čestitku okupljenim vernicima na Trgu svetog Petra. Bio je u invalidskim kolicima, ali je podigao ruku u znak blagoslova i rekao samo: „Sretan Uskrs“. Taj gest je snažno odjeknuo među prisutnima, jer su svi znali koliko mu je naporno bilo i samo da se pojavi.
- Uprkos tome što je proveo više od mesec dana u bolnici, tačnije 38 dana, njegov duh nije posustajao. Lekari su učinili sve što je bilo moguće, ali su godine i dugogodišnji zdravstveni problemi uzeli svoj danak. Ipak, do samog kraja ostao je posvećen svojoj misiji, želeći da crkva bude aktivna, otvorena i bliža ljudima. Njegova reč i dela uvek su bila usmerena na siromašne, marginalizovane i one bez glasa.
Njegov papinski mandat bio je obeležen reformama, tolerancijom i dijalogom sa različitim zajednicama, što ga je učinilo jednim od najcenjenijih papa u novijoj istoriji. Upravo zato njegova smrt ostavlja prazninu koju će biti teško popuniti. Bio je papa koji nije želeo da vlada iz izolacije, već da bude prisutan među ljudima, da deli njihovu bol i radost, da sluša i govori sa razumevanjem.
- Njegova smrt je gubitak ne samo za katoličku zajednicu, već i za čitav svet koji je u njemu video simbol milosrđa, mudrosti i hrabrosti. Vernici se danas sećaju njegove skromnosti, otvorenosti i topline, osobina koje su ga izdvajale kao duhovnog lidera koji nije zaboravio na čoveka.Iako fizički više nije sa nama, nasleđe pape Franje živeće kroz njegovu poruku o ljubavi, dostojanstvu i pravednosti, koju je neumorno prenosio svetu. U vremenu kada su podeljenost i nesigurnost sveprisutni, njegove reči i dela ostaju podsetnik da je vera više od tradicije – ona je poziv na delovanje, saosećanje i zajedništvo.
