Danas vam donosimo jedan vrlo moćan trik koji je osmislio ruski psiholog, a koji može da vam pomogne da sačuvate unutrašnji mir kada vas neko povrijedi ili razočara.
- Svima nam je poznat onaj trenutak kada neko koga volimo ili cijenimo, izda naše povjerenje, izgovori nešto ružno ili se ponaša hladno. Taj trenutni šok i bol nas ostavi bez odgovora, često sa knedlom u grlu. Umesto da odmah reagujemo, najvažniji je prvi korak – sačuvati unutrašnji mir.
Kada nas neko povrijedi, to nije samo zbog jednog lošeg postupka ili rečenice. Razočarenje dolazi od toga što se ruši mnogo dublja slika koju smo imali o toj osobi. Povrijeđeni smo, jer se osećamo nesigurno, gubi se poverenje, a često se aktiviraju i stare rane iz prošlosti. Iako se na prvi pogled čini da su sitni incidenti samo prolazna stvar, često je uzrok toga dublji. Zato nije iznenađujuće da reagujemo s više emocija nego što je okolini jasno – u stvari, to je nagomilana bol iz prošlih iskustava.
- Kada nas neko povrijedi, prirodno je da želimo da nešto uradimo odmah. U tom trenutku, mnogi od nas donesu pogrešne odluke koje dodatno pogoršavaju situaciju. To uključuje impulsivnu svađu, povlačenje u tišinu i patnju, opsesivno prepričavanje svega što se desilo, ili idealizaciju prošlosti u pokušaju da opravdamo ponašanje druge osobe. Svi ovi postupci imaju zajedničku stvar – oni nam oduzimaju energiju i usmeravaju je prema drugoj osobi, a ne prema našem unutrašnjem miru. Umesto toga, postoji jednostavan trik koji nam može pomoći da zadržimo kontrolu.
Mudar trik ruskog psihologa jeste promjena fokusa. Kada nas neko povrijedi, često počinjemo da se pitamo šta nije u redu sa nama: “Da li sam dovoljno dobar?”, “Zašto me ne poštuje?” i slično. Ali ključ je u tome da odmah prebacimo fokus: “Ovo nije o meni koliko je o toj osobi.” Ovaj trik ne znači da izbegavamo odgovornost, već da shvatimo da ponašanje druge osobe govori mnogo više o njenim granicama i sposobnostima nego o našoj vrednosti. Ne moramo nositi njihove rane, njihove loše navike ili nekulturu kao dokaz da s nama nešto nije u redu.
- Da biste primenili ovaj trik, postoji nekoliko ključnih koraka. Prvi je da napravite pauzu pre nego što reagujete. Uzmite 30 sekundi da se smirite – udahnite duboko tri puta, opustite ramena i vilicu, i kažite sebi: “Povređen/a sam, ali ne moram reagovati odmah.” Ova pauza vam omogućava da prebacite fokus sa emocija na racionalni deo mozga, i sprečava vas da reagujete impulsivno. Drugi korak je unutrašnji dijalog u kojem treba da sebi ponovite rečenice koje vas podsećaju na vašu unutrašnju vrednost: “Njegov način ponašanja govori o njegovim granicama, ne o mojoj vrednosti”. Ove rečenice pomažu da zaštitite svoju emocionalnu stabilnost i da ne dozvolite da tuđa loša ponašanja definišu ko ste vi. Treći korak je postavljanje sebi pitanja koja će vam pomoći da odlučite kako ćete dalje postupiti: Da li želim da mirno kažem šta osećam? Da li je ta osoba sposobna da čuje moje granice? Da li je ovo loš trenutak ili obrazac ponašanja?
Svi ovi koraci su dizajnirani da vam pomognu da sačuvate mir i da ne donosite brze odluke koje ćete kasnije zažaliti. Često, nakon što se smirimo, shvatimo da neki ljudi ne mogu da čuju naše granice ili da njihovo ponašanje nije nešto što mi možemo da promenimo. To znači da moramo da odlučimo da li je razgovor sa tom osobom koristan, da li treba da postavimo jasnu granicu, ili čak da se udaljimo od te osobe ako njihovo ponašanje postane obrazac.
- Kada nas neko povredi, prirodni impuls je da reagujemo odmah, da se obranimo ili da objašnjavamo svoje osećaje. Međutim, mudri ljudi znaju da je najvažniji prvi korak – da sačuvate svoj unutrašnji mir. Taj mir omogućava da donosimo ispravne odluke i da se postavimo u odnosu na druge osobe na način koji čuva naše dostojanstvo i emocionalnu stabilnost. Na kraju, ključ je u tome da ne dozvolimo da nečije ponašanje oblikuje našu sliku o sebi i da nađemo snagu da reagujemo hladne glave.
Ponekad, svi mi imamo trenutke kada se suočavamo s povredama i nesigurnostima. Ipak, važno je zapamtiti da u takvim situacijama možemo kontrolisati samo ono što je u našim rukama – a to je naš odgovor. Uzimajući pauzu, preusmeravajući misli, i mudro odlučujući o sledećem koraku, ne samo da štitimo sebe, već i omogućavamo da se iz tih situacija izvučemo sa većim unutrašnjim mirom.
