U današnjem članku va donosimo nekoliko savjeta poznate psihoterapeutkinje koja nas savjetuje kako da se isptravno i zdravo hranimo kako bi naš mozak bio funkcionalniji i radio brže.
- Psihoterapeutkinja Natalija Behtereva, potomak poznatog ruskog naučnika Vladimira Behtereva, dala je niz korisnih i praktičnih saveta za očuvanje pamćenja i mentalne bistrine nakon četrdesete godine života. Iako mnogi s godinama primećuju kako njihova sposobnost da se sećaju i uče nove informacije slabi, stručnjaci uveravaju da to nije neizbežno. Prema rečima Behtereve, mozak je poput mišića – što ga više koristimo i treniramo, to duže ostaje aktivan i vitalan.
Naglasila je da mnogi ljudi greše oslanjajući se isključivo na prethodno stečeno iskustvo, ignorišući važnost novog učenja. Ključno je, prema njenim rečima, izlagati sebe novim aktivnostima koje podstiču kognitivne funkcije mozga. Učenje stranih jezika, odlazak na kulturne događaje poput izložbi, kao i redovno čitanje knjiga i gledanje kvalitetnih filmova, predstavljaju odlične načine za stimulaciju mozga. Kroz takve aktivnosti, mozak se podstiče da formira nove neuronske veze, čime se jača memorija i poboljšava razmišljanje.
- Posebno je istakla važnost da se u svakodnevici ne upadnemo u rutinu, jer ona umanjuje izazove koji su potrebni da bi mozak ostao aktivan. Jednostavne promene, poput biranja drugačijeg puta do posla ili kuće, rešavanja problema na nov i kreativniji način, ili pokušaja da se neko poznato znanje primeni u novom kontekstu, mogu znatno doprineti očuvanju mentalne svežine.
Jedan od najmoćnijih i najdostupnijih alata za očuvanje kognitivnog zdravlja je živa komunikacija. Prema Behterevoj, razgovor sa bliskim osobama – posebno večernje razmene doživljaja u krugu porodice – može imati dubok uticaj na mentalno zdravlje. Ova svakodnevna praksa ne samo da jača međuljudske odnose, već pomaže u prevenciji anksioznosti, depresije, pa čak i Alchajmerove bolesti.
- U situacijama kada razgovori u porodici postanu redovni i sadržajni, oni mogu imati terapeutski efekat, koji je uporediv sa profesionalnom psihoterapijom. Kroz takve razgovore, osoba ima priliku da se emocionalno izrazi, da bude saslušana i razumevana, što podstiče mentalnu ravnotežu i unutrašnji mir.
Pored mentalne stimulacije i komunikacije, važno je voditi računa i o fizičkom zdravlju, koje je neraskidivo povezano sa radom mozga. Redovna fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, uključujući i dotok krvi u mozak, što doprinosi njegovoj boljoj funkciji. Takođe, kvalitetan san, izbalansirana ishrana, kao i izbegavanje prekomernog stresa, dodatno pomažu u očuvanju pamćenja.
- Kroz sve ove savete, Behtereva ističe osnovnu poruku: očuvanje pamćenja i bistrine nije pitanje sreće ili genetike, već svakodnevne prakse i brige o sebi. Ulaganje u mentalno zdravlje je proces koji počinje na vreme – a četrdesete godine su idealan trenutak za usvajanje ovih navika.
U osnovi, životna dinamika, radoznalost, spremnost da se isprobava novo i emocionalna povezanost sa ljudima jesu temelji dugoročnog mentalnog zdravlja. Kako vreme prolazi, ove svakodnevne navike mogu praviti razliku između pasivnog starenja i aktivnog, ispunjenog života.
- Ono što posebno osnažuje jeste činjenica da su ovi saveti dostupni svima, bez posebnih ulaganja, jer traže samo volju, disciplinu i želju za učenjem. Svako ima priliku da svoj um učini bistrijim i otpornijim – svakog dana, bez obzira na godine.
