Lazar Strugar je ime koje mnogima odjekuje kada se pomene domaća kinematografija, a njegova uloga Avaksa u filmu Kad porastem biću kengur donela mu je ne samo popularnost, već i mesto u srcima publike.
- Međutim, malo ko zna da je iza osmeha i sjajnih uloga krio tešku borbu sa sopstvenim demonima. Godinama je glumac vodio nevidljivu bitku sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci, koja je oblikovala njegov život i karijeru više nego što je iko mogao da pretpostavi.
Lazar je svoje prve susrete sa drogama imao veoma rano. Već sa četrnaest godina eksperimentisao je sa marihuanom, a sa sedamnaest je napravio korak koji će mu promeniti život – probao je heroin. On sam ističe da je od početka težio iskustvima koja podižu raspoloženje i hemijsku ravnotežu u mozgu, dok je heroin koristio kao način da utiša bol, emocionalni i duhovni. Njegova borba nije bila samo fizička ili psihička; Lazar je bio u stanju da shvati da je narkomanija, po njegovom mišljenju, posledica bolesti duha. Kako je sam rekao, problem nije nastao ni iz slabosti ni iz nepažnje, već iz duboko ukorenjenog osećaja izgubljenosti i nedostatka smisla.
- Borba je trajala četiri godine, a Lazar je prošao kroz intenzivan rehabilitacioni proces koji je trajao sedamnaest meseci. On je sam opisao proces odvikavanja kao spoj fizičkog bola i mentalnog preispitivanja, u kojem je ključna bila ne samo detoksikacija tela, već i razumevanje uzroka svoje zavisnosti. Tokom tog perioda snimio je i dokumentarni film Od sumraka do smisla, raspad, u kojem je otvoreno prikazao sve faze svoje bolesti i put ka oporavku. Film je dirljiva svedočanstva o tome kako zavisnost ne pogađa samo telo, već i dušu, i kako je važno prepoznati koren problema da bi se istinski izlečio.
Lazar je u više navrata naglašavao da su zdravstveni programi u našoj zemlji često fokusirani na smanjenje štete, a ne na stvarno lečenje. On opisuje kako je, dolazeći u ustanove tražeći pomoć, bio prebacivan sa heroina na metadon ili buprenorfin, što je smanjilo opasnost po društvo, ali nije rešilo njegov lični problem. Strugar ističe da je tretman često više socijalna intervencija nego medicinska, i da zbog toga mnogi zavisnici ostaju sa neizlečenim duhovnim i psihičkim problemima. Njegove izjave za domaće medije poput Danas.rs osvetljavaju ozbiljne nedostatke sistema i pokreću pitanja o tome kako se zaista može pomoći ljudima u ovakvim krizama.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka iz njegovog života bio je trenutak kada se, u stanju potpune krize, našao sam u kući sa pištoljem u ruci, suočen sa dilerom kome je dugovao novac. Taj momenat, kako sam opisuje, bio je prekretnica – shvatio je da je trenutak da se bori za život i zdravlje, a ne da se prepusti nasilju i destrukciji. Proces oporavka trajao je više od godinu dana, a Lazar je otkrio da izlazak iz zavisnosti zahteva disciplinu, strpljenje i podršku, ali i samosvest o sopstvenim slabostima i potencijalima. On je u više navrata ponovio da izlazak iz droge nije trenutna promena, već dugotrajan rad na sebi.
- Po završetku rehabilitacije, Lazar je odlučio da svoje iskustvo iskoristi kako bi pomogao drugima. U centru za rehabilitaciju Duga, on je volontirao, učio i pomagao mladima koji su se našli u sličnim problemima. Njegova uloga nije bila samo da savetuje, već i da pokaže svojim primerom da je oporavak moguć. Kako je sam rekao u razgovoru za Politika.rs, učenje odgovornosti i ponovnog povezivanja sa životom kroz svakodnevne zadatke na imanju u Temerinu bilo je ključno za njihov uspeh: od fizičkog rada do učenja kako da izgrade međuljudske odnose i poverenje. Njegova filozofija je jasna – pravila i struktura su osnova za reintegraciju u društvo i postizanje trajne funkcionalnosti.
Tokom svog angažmana, Lazar je primećivao kako mnogi zavisnici propadnu upravo zbog nedostatka discipline i podrške, i naglašava da se lečenje ne završava kada osoba izađe iz centra. Telo se fizički budi, ali duhovni i emocionalni oporavak zahteva godine pažnje i predanosti. On je posebno upozoravao na opasnost od povratka starim navikama i razočarenja koja mogu dovesti do recidiva. Njegove priče o ljudima koji su se vratili na droge uprkos tome što su prošli rehabilitaciju podsećaju da oporavak nije linearno putovanje, već stalna borba i lična odgovornost.
- U dokumentarnom filmu i intervjuima, Lazar često ističe kako je zavisnost mnogo više od fizičke potrebe za drogom – to je bolest koja prožima svaki deo života, uključujući odnose, profesionalni razvoj i duhovnu ravnotežu. On je otvoreno govorio o tome da je metadon i druge supstance koje se koriste za smanjenje štete u stvari samo privremeno rešenje, a da pravi oporavak zahteva dublje razumevanje uzroka i unutrašnji rad. Ovaj stav je u skladu sa istraživanjima domaćih stručnjaka, poput Centra za psihoaktivne supstance u Beogradu, koji ističu da kombinacija medicinskog tretmana i psihosocijalne podrške daje najbolje rezultate.
Strugar je postao primer kako osoba koja je prošla kroz tešku zavisnost može transformisati svoj život u pozitivnu snagu za druge. Njegova filozofija lečenja uključuje postepene korake, ličnu odgovornost i kontinuirani rad na sebi, kao i pružanje praktične pomoći drugima. Kroz ovaj proces, Lazar je pokazao da je moguće izvući lekcije iz najmračnijih perioda života i koristiti ih za osnaživanje zajednice i mladih koji se bore sa sličnim problemima. Njegova priča je opomena, ali i inspiracija, pokazujući koliko su empatija, disciplina i istrajnost bitni za prevazilaženje zavisnosti.
- Posebno je zanimljivo kako Lazar pristupa socijalnom aspektu zavisnosti. On naglašava da se mnogi mladi ljudi koji dolaze u svet droge osećaju ili prezaštićeno ili potpuno nezaštićeno, i da upravo taj nesklad vodi ka rizičnom ponašanju. Njegove reči, zabeležene u intervjuima za Blic.rs, jasno pokazuju da se zavisnost ne može posmatrati izolovano, već u kontekstu društvenih, emotivnih i duhovnih faktora. On veruje da se kroz pravilnu edukaciju, podršku i lični rad može prekinuti začarani krug zavisnosti i dati mladima šansu za novi početak.
Na kraju, priča Lazara Strugara nije samo priča o zavisnosti i oporavku, već i o snazi ljudskog duha i potencijalu za promenu. Njegova borba sa heroinom, metadonom, buprenorfinom i sopstvenim strahovima pokazuje koliko je važno ne odustati čak i kada se svet čini nepremostivim. Danas Lazar pomaže mladima koji su na putu oporavka, prenoseći svoja iskustva i pokazujući da izlazak iz tame nije samo moguć, već i vredan svakog truda. Njegov život je svedočanstvo da čak i nakon najmračnijih perioda, svetlo može da se vrati, a sa njim i smisao života.
