Ljudi širom bivše Jugoslavije često se rado vraćaju uspomenama na prošla vremena — ne samo zbog politike ili istorije, već zbog načina života koji je bio opušteniji, jednostavniji i, za mnoge, srećniji.
- Na društvenim mrežama često se dijele fotografije i priče iz tog perioda, a nedavno je jedna slika s plaže iz Hrvatske 80-ih godina prošlog veka izazvala pravi talas emocija.Na Fejsbuk stranici „Nostalgija“ osvanula je fotografija na kojoj je more tirkizno, plaža prekrivena peskom, a ljudi — bezbrižni, nasmejani i oslobođeni kompleksa. Nema ležaljki, nema „rezervisanih mesta“, nema gomile rekvizita. Mnogi su jednostavno legli direktno na pesak, neki čak bez peškira. Sunce je pržilo, ali niko nije brojao minute do povratka u hlad.
Internet nije postojao, mobilni telefoni nisu zvonili na svakih par minuta, a jedina notifikacija bila je kada te prijatelj s plaže dozove da dođeš na partiju „picigina“ ili na krišku lubenice. Ljudi su razgovarali licem u lice, deca su se igrala zajedno, a odrasli su uz kaficu ili pivo prepričavali anegdote iz života.
📸 Fotografija je za kratko vreme skupila preko 1600 lajkova i na desetine komentara koji su svi imali isti ton — setu i žal za vremenima kada more nije bilo luksuz već pravo svakoga.
- Jedan korisnik je duhovito primetio: „Izađeš iz mora, legneš mokar u pesak. Za čudo, preživiš.“ Drugi je dodao: „Bez ležaljki, bez suncobrana, i ja sam tako provodio leto i bilo je super.“
U komentarima se ponavljala ista misao: nekada je bilo mesta za sve. Nije bilo takmičenja ko će zauzeti „bolju poziciju“, niti cenovnika za korišćenje plaže. Turisti nisu bili „meta“ za dodatnu zaradu, već gosti i prijatelji.
Jedna korisnica je nostalgično napisala:
„Nema peškira, nema ležaljki, nema faktora 50, nema kišobrana. Njih četvoro sede na jednom malom dušeku, nije tesno, pričaju, smeju se, druže se, usredsređeni jedno na drugo… Nekadašnja i prošla vremena bila su humanija i bogatija, nekako nestvarna kao na razglednici.“
- Mnogi su se složili da, iako materijalno nisu imali mnogo, imali su ono što danas često nedostaje — mir i zadovoljstvo. Kako je jedan čovek napisao: „Bilo nam je lepo, nikad više taj opušten i normalan život. Nije nam bilo dovoljno, ali smo bili zadovoljni.“
U toj jednoj slici iz osamdesetih sadržano je mnogo više od morskog prizora. Ona nosi miris kremе za sunčanje koja se dijelila iz iste kutije, zvuk loptice koja pada u more i smeh prijatelja koji te dozivaju s druge strane obale. To je vreme kada je sunce peklo jednako za sve, a more je bilo najvažnije, ne skupi ležaljci ili brendirani peškir.
Da li je tada bilo „bolje“ ili „gore“, teško je meriti. Ali jedno je sigurno — ljudi su bili bliži jedni drugima, a dan na plaži značio je odmor, a ne stres.
