Ova šokantna priča iz Konektikata otkriva jezive detalje o zlostavljanju i zatočeništvu koje je trajalo skoro dve decenije, a koja je sada došla na svetlost dana.
- Kimberli Salivan, žena iz Konektikata, uhapšena je zbog niza uznemirujućih optužbi, uključujući napad i otmicu svog posinka, što je šokiralo javnost. Mnogi se pitaju kako je moguće da neko može da izdrži 20 godina u ovakvim okolnostima, a posebno kako se sve ovo moglo skriviti tako dugo.
Zatočeništvo koje je trajalo dve decenije
32-godišnji muškarac, kojeg je njegova maćeha držala zatočenog u njenoj kući, podmetnuo je požar u februaru 2025. godine kako bi pobegao iz uslova u kojima je živio. Prema rečima policije, Kimberli je svog posinka držala gotovo 20 godina zatvorenog, gotovo izgladnelog i pod stalnim nadzorom. Njegov pokušaj bekstva bio je poslednji pokušaj da preživi, a požar koji je podmetnuo postao je ključni trenutak koji je omogućio njegov izlazak iz zatočeništva.
- Na dan kada je izbio požar, Kimberli je sama pozvala vatrogasce, tvrdeći da je njen posinak još uvek u kući i povređen. Međutim, kada su spasioci stigli i izvukli njega iz zapaljene kuće, otkrili su potresnu stvar: muškarac je bio izuzetno mršav, sa samo 30 kilograma, što je ukazivalo na ekstremno zlostavljanje i zapuštanje. Njegove reči koje je rekao policajcima bile su zastrašujuće – govorio je o tome kako nije bio u mogućnosti da se tušira više od godinu dana, što je dodatno ukazalo na nehuman tretman.
Užasni uslovi unutar kuće
Istraga je kasnije pokazala da je u domu Salivanove bilo zastrašujuće. Detektivi su otkrili da je posinek bio zatvoren u sobi od 2,5 x 2,7 metara, sa šperpločom i katancem na vratima, što je bio očigledan znak zatočeništva. Kuća je bila u užasnom stanju: buđ je bila vidljiva na svim zidovima, podovi su bili polomljeni, a prostorije pretrpane smećem. Fotografije koje je policija objavila prikazuju haotične uslove u kojima je muškarac živeo, dok je njegov pokušaj bekstva bio samo vrhunac njegove patnje.
Šta su rekli advokati i zvaničnici?
- Advokat Kimberli Salivan, Janis Kalojdis, pokušao je da umanji optužbe izjavivši da su objavljene fotografije od strane policije “sumnjive” i da je njihov cilj bio da utiču na javno mnjenje. On je naglasio da slike ništa ne dokazuju i postavio pitanje o tome zašto nisu bili prikazani drugi fizički dokazi poput lisica ili lanaca. Međutim, činjenica da su te slike prikazivale užasne uslove u kući i priče koje su dolazile od samog žrtve, stvorile su snažan utisak na javnost.
Problemi sa ranijim prijavama
Iako je slučaj postao javna senzacija, sumnje u loše postupanje sa žrtvom postojale su već godinama. Prema rečima bivšeg direktora osnovne škole, Tom Panon, Odeljenje za decu i porodicu Konektikata (DCF) je bilo obavešteno o sumnjama u vezi sa zlostavljanjem više puta tokom godina, ali su prethodne istrage često bile zatvorene. Arhivirani zapisi o porodici Salivan su sada podvrgnuti reviziji kako bi se procenilo da li su postojale greške u postupanju sa porodicom.
Oporavak i podrška
- Nakon što je uspešno pobegao iz zatvora koji mu je godinama bio život, muškarac sada mora da prođe kroz dug proces oporavka. Zdravstveni i mentalni izazovi su ogromni, a specijalisti su izrazili zabrinutost zbog traume koju je pretrpeo. Policija i lokalna zajednica su se posvetili tome da mu pruže potrebnu podršku, uključujući fizičku terapiju, odeću i druge stvari koje će mu pomoći da se oporavi.
Zaključak
Ovaj slučaj nije samo priča o zlostavljanju, već o sistemskom propustu i nesposobnosti da se prepozna i zaustavi takvo zlostavljanje na vreme. Iako su vlasti sada prepoznale ozbiljnost situacije, neizvesnost u vezi sa budućim sudbinama žrtava i njihovim oporavkom ostaje. Ovo je upozorenje da je važno prepoznati znakove zlostavljanja i ne ignorisati ni najmanje sumnje, jer žrtve mogu biti prisiljene da žive u nevidljivosti decenijama pre nego što nađu izlaz.
