Marina iz Beograda dugo je maštala o tome da iskusi slobodu nudističke plaže. Privlačila ju je ideja o prirodnosti i opuštenosti koju nudizam pruža, ali joj je uvek nedostajalo hrabrosti da napravi taj prvi korak. Ipak, jednog letnjeg dana skupila je snagu i odlučila da ode na Adu Ciganliju. Taj izlet, nažalost, ostao joj je urezan u pamćenje iz sasvim pogrešnih razloga.
- “Oduvek sam želela da odem na Adu i skinem se, ali me je pratila misao da će svi gledati u mene i da ću se osećati neprijatno. Moj dečko je poludeo kada sam mu spomenula ideju i zbog toga sam ranije odustala,” priznala je Marina.
Kada je napokon rešila da ostvari svoju želju, nije želela da se ponovo raspravlja s partnerom, pa mu je rekla da ide kod prijateljice. Sama, sa pomalo strepnje, uputila se prema nudističkoj plaži. Strah se pojačavao kako se približavala, a u mislima su joj se rojila pitanja: Šta ako sretnem nekog poznatog? Kako će ljudi reagovati?
- Međutim, prvi susret s nudistima prošao je mirnije nego što je očekivala. Ljudi su najnormalnije šetali, sunčali se i kupali, ne obraćajući pažnju na novu posetiteljku. Ipak, kad je trebalo da se skine, Marina je osetila neizdrživu nelagodu. “Raširila sam peškir i pokušala da se opustim. Imala sam osećaj da svi znaju da sam ovde prvi put. Skinula sam se u toples i požurila u vodu. U tom trenutku sam konačno osetila slobodu. Voda je bila divna, sve je izgledalo vredno truda,” prisetila se.
Na njen užas, povratak iz vode bio je mnogo teži. Srećom, prišla joj je devojka koja je u potpunosti bila naga i primetila njenu nelagodu. “Priznala sam joj da sam ovde prvi put. Ona se samo nasmešila i rekla da se opustim. Zajedno smo izašle iz vode, što mi je ulilo malo samopouzdanja.”
- No, osećaj olakšanja nije dugo potrajao. Dok je pokušavala da se smesti na peškiru i uživa u suncu, začula je razgovor starijeg bračnog para koji je ležao pored nje. Njihove reči presekle su je kao nož. “Gospodin je tiho, ali dovoljno glasno rekao: ‘Kakav je ovo način da dolazi ovde u toplesu? Ako želi da se kupa obučena, tamo joj je plaža. Ovde ako hoće da bude, mora da se skine skroz. Sigurno je došla samo da bi svi gledali u nju.’”
To je bio prvi udarac, ali ono što je usledilo bilo je još gore. Njegova supruga je, uz podrugljiv smeh, dodala: “Pogledaj na šta liči, samo ovde i mogu da je gledaju. Tamo ne bi privukla nikoga, pa je došla ovde zbog toga!” Kada je Marina podigla pogled, žena je shvatila da je čula svaku reč i brzo je skrenula pogled.
- “U tom trenutku sam se osetila poniženo kao nikada ranije. Obukla sam se, pokupila stvari i otišla. To je bio prvi i poslednji put da sam kročila na tu plažu,” ispričala je Marina kasnije.
Danas priznaje da joj je žao što je zbog tuđih predrasuda i neprimerenih komentara odustala od nečega što ju je privlačilo. Njeno iskustvo, iako bolno, nosi važnu poruku o tome koliko je važno poštovati tuđe granice i izbor. “Mislila sam da ću pronaći slobodu, ali sam naišla na osudu,” zaključila je.
