Priča o Merimi Buzimkić i Dušanu Pavloviću počela je u oktobru 1992. godine, u vreme kada su rat i sukobi razarali Bosnu i Hercegovinu, a nacionalne i verske razlike često bile povod za sukobe.
- U tom haotičnom periodu, kada su svi živeli pod strepnjom i nesigurnostima, ljubav koja je procvetala između njih pokazala je da ljudske veze mogu da prevaziđu sve prepreke, pa čak i one koje su mnogima u tom trenutku delovale kao nepremostive.
Merima je te ratne godine iz Knina stigla u Beograd, tražeći utočište kod svoje tetke u Batajnici. Tada, u najtežim vremenima, sudbina ju je spojila sa Dušanom, Srbinom iz Beograda. Njihov prvi susret dogodio se 22. oktobra, u trenutku kada su razlike među ljudima često odlučivale o životu i smrti. Merima, koja je u tom trenutku bila u potpunosti prepuštena neizvesnosti i tami rata, nije ni slutila da će ovaj susret postati početak snažne ljubavi koja će joj promeniti život. Uprkos teškim vremenima i nesigurnostima koje su ih okruživale, ljubav između njih je procvetala u jednom od najtamnijih perioda novije istorije Balkana.
- Njihov susret, iako slučajan, ubrzo je prerastao u nešto mnogo važnije. Mesec dana nakon što su se upoznali, Dušan je pozvao Merimu na svoju slavu, što je bio trenutak koji je označio početak njihovog međusobnog zbližavanja. U to vreme, Merima nije imala nikakve informacije o svojoj porodici koja je ostala u Bosni, u srcu rata. Iako je situacija bila izuzetno teška, ona je donela važnu odluku da se uda za Dušana, a tokom prve godine zajedničkog života zajedno su radili i štedeli kako bi organizovali svoju svadbu. Njihova ljubav je bila snažna, uprkos svim preprekama koje su ih pratile, i ubrzo su dobili dvoje dece, što je dodatno učvrstilo njihov odnos.
Međutim, njihova veza nije odmah bila prihvaćena od strane Merimine porodice. Njen otac Osman, koji je ostao u Bosni, bio je nezadovoljan njenim izborom da se uda za pravoslavca. Ipak, nakon što je upoznao Dušana, njegovo mišljenje se promenilo. Shvatio je da je Dušan dobar čovek, i kako je vreme prolazilo, postao je omiljeni zet u porodici Buzimkić. Ovaj korak bio je ključan za prevazilaženje predrasuda i za prihvatanje različitosti, pokazavši da ljubav i međusobno poštovanje mogu prevazići sve barijere koje su bile postavljene između njih.
- U ovoj priči, ljubav je zaista pokazala svoju moć, dok su duboko ukorenjene predrasude polako nestajale. Često su takve veze, koje potiču iz različitih kultura i religijskih pozadina, teško prihvaćene, ali ona je bila svetli primer da ljudska povezanost može prevazići sve, čak i u najtežim vremenima
