Vladika Nikolaj Velimirović, jedan od najmudrijih duhovnih lidera Srpske pravoslavne crkve, često je delio svoja duboka razmišljanja o životu, moralu i vaspitanju, koja su i danas veoma relevantna. Njegove reči o obrazovanju i vaspitanju dece imaju poseban značaj, jer se odnose na temelje dobrog čoveka. Prema njegovom učenju, prava edukacija nije samo u školskim knjigama, već u obrazima, u moralnim vrednostima koje roditelji usađuju svojoj deci.
- Jedan od najpoznatijih saveta Vladike Nikolaja je: „Nije obrazovan ko ima škole, nego ko ima obraza!“. Ova izjava podseća na to da obrazovanje, kao formalni proces, nije isto što i moralni razvoj. Istinski obrazovan čovek je onaj koji razume važne životne vrednosti, koji je sposoban da se ponaša časno, pošteno i u skladu sa sopstvenim vrednostima, a ne samo da zna veštine koje mu omogućavaju da zarađuje ili da se uklopi u društvo.
Vladika je takođe naglašavao važnost vere kao osnovnog stuba života, kako pojedinca, tako i celokupnog društva. Prema njegovim rečima, vera je temelj svakog ljudskog odnosa, bilo da je reč o verovanju u Boga, u drugog čoveka, ili u sistem na kojem društvo počiva. On je govorio o verama kao otvorenom pristupu duši, kroz koji Bog može da uđe u život čoveka.
- Njegova rešenja o tome kako od deteta napraviti dobrog čoveka često se odnose na vrednosti kao što su ljubav, poštovanje, vera i saosećanje. Vezano za današnji svet i sveprisutni materijalizam, Velimirović nas podseća da pravo bogatstvo nije u materijalnim stvarima, već u dobrim delima i duhovnom bogatstvu, koje se ne može meriti novcem, ali koje može doneti mir i sreću u životu.
Njegovi saveti o dobroj i zdravoj veri, o tome da ne mrzimo zle ljude, već da pokušamo da ih lečimo, kao i o tome da istinu ne treba samo verbalizovati, već živeti, predstavljaju pravu filozofiju života koja nadmašuje obična pravila društva. Vladika Nikolaj nas podseća da je istinska vrednost u životu u tome da se svaki dan doživi kao celina, kao celokupan život, i da on bude bogat ljubavlju, poštovanjem i razumevanjem.
BONUS TEKST
Mart je mesec koji nas često iznenadi svojim promenljivim vremenom, što je postalo karakteristično za ovaj period godine. Iako se povezuje sa prolećem, svežim i toplim danima, mart zna da donese i snežne padavine, naročito na početku meseca. Ove godine, sneg je ponovo iznenadio mnoge delove Srbije, podsećajući nas na tvrdoglavu prirodu “babe Marte”, koja je poznata po tome što donosi kapriciozno vreme.
- Verovanja vezana za mart govore o tome kako je ovaj mesec “prikazan” kroz lik babe Marte, koja je oličenje proleća, ali i upozorenje. Narod često kaže da “bolje zmija da te ujede nego da te martovsko sunce ogreje”, što upućuje na to koliko je martovo vreme nepredvidivo, i koliko može biti opasno u svojoj lepršavoj promenljivosti. Sneg u martu, prema narodnim verovanjima, može biti znak opomene i podsećanje da treba obratiti pažnju na ponašanje i odnose među ljudima, jer se veruje da sneg dolazi kao znak da u životima i u prirodi mora biti više sklada.
U periodu koji se zove “Babine huke”, krajem marta i početkom aprila, hladni vetrovi i susnežica podsećaju nas na to da ništa u prirodi nije potpuno mirno ili stabilno, ali da je potrebna pažnja i svest da bismo se pripremili za promene.
- Kao zanimljivost, najkasniji sneg u Srbiji pao je 11. maja 1953. godine, a u poslednjim decenijama, najbliži tom terminu bio je april 1996. i 1997. godine, kada je sneg padao 20. aprila. Ove neobične vremenske prilike daju martu posebno mesto u narodnim verovanjima i svakodnevnom životu.
