U današnjem članku vam donosimo jednu jako zanimljivu priču koja je obišla cijeli svijet i koja mnoge ljude osvijestila.Ostanite s nama do kraja članka i pročiatajte ovu emotivnu priču.
Priča jedne majke koja je ceo život posvetila svom sinu, a onda doživela da postane nepoželjna u sopstvenoj kući, dirnula je mnoge. Ona je, kao samohrana majka, radila i štedela, odricala se i žrtvovala kako bi svom detetu omogućila sve ono što sama nije imala. Sin je odrastao u dobrog i pametnog mladića završio je školu, zaposlio se i kročio u život. Bio je njena najveća radost i ponos.
Sve se promenilo onog trenutka kada je u njegov život ušla devojka. Na početku je sve delovalo lepo – devojka je bila ljubazna, govorila je kako joj prija prisustvo buduće svekrve i činilo se da između njih neće biti nesuglasica. Ali kako se približavalo venčanje, tako su ton i ponašanje počeli da se menjaju. Devojka je sve češće pominjala da im treba privatnost, da joj smeta prisustvo majke u kući.
Majka je to doživela kao prolaznu fazu, verovala je da će sve biti u redu posle svadbe. Međutim, ubrzo nakon venčanja, sin je seo s njom i izgovorio rečenicu koju nikada nije mislila da će čuti: „Mama, treba nam prostor. Možda bi bilo najbolje da pronađeš neki stan.“ Tada je osetila da joj je tlo izmaklo pod nogama. Žena koja je dala sve da njen sin ima bolji život, odjednom je postala višak.
Spakovala je stvari i otišla, bez scene i rasprava. Kaže da nije želela da se ponižava, niti da stvara neprijatne situacije. Ali osećaj razočaranja i bola ostali su duboko u njoj. Često se pita da li je pogrešila što je sve stavila na tacnu, što se toliko žrtvovala da bi svom detetu pružila najbolje.
Kako piše Blic Žena, ovakve priče nisu usamljen slučaj. Mnoge majke u regionu koje su decu podizale same, posle godina borbe i odricanja, dožive da budu skrajnute ili čak potpuno udaljene iz života svoje dece nakon što oni zasnuju sopstvene porodice. Stručnjaci za porodične odnose ističu da je problem često u nedostatku granica i ulogama koje se ne definišu na vreme – majke iz ljubavi žele da budu u svemu uključene, dok deca kada odrastu teže nezavisnosti.
Ipak, ova priča pokazuje i drugu stranu medalje – nedostatak zahvalnosti. Žrtva roditelja ne bi smela biti zaboravljena, a najmanje što dete može učiniti jeste da roditelju obezbedi osećaj sigurnosti i pripadnosti. U ovom slučaju, sin je postupio hladno, zaboravljajući sve ono što mu je majka godinama pružala.
Na portalu Kurir Stil ističe se da su ovakvi slučajevi posebno bolni kada se radi o samohranim majkama. One neretko izgrađuju svoj identitet oko brige za dete, pa kada ono odraste i okrene se svom životu, osećaj praznine i odbačenosti postaje još teži. Zato se savetuje da majke, iako im je dete centar sveta, ne zaborave na sebe – na svoje potrebe, svoje prijatelje i svoj život. Jer, kada dođe trenutak da dete ode svojim putem, lakše će podneti promenu ako nisu potpuno zanemarile sebe.
Slično naglašava i Politika, podsećajući da je odnos roditelja i odrasle dece uvek balans između bliskosti i granica. Kada jedna strana prevagne – bilo da roditelj postane previše prisutan, ili da dete zaboravi sve što je dobilo – dolazi do bolnih konflikata. Stručnjaci zato preporučuju otvoren razgovor, ali i jasne dogovore o tome šta znači privatnost, a šta poštovanje.
Majka iz ove priče ipak bira tišinu. Kaže da nije želela da sin bira između nje i supruge, jer zna da bi takva odluka uništila i njega i brak. Ipak, ostaje gorčina u srcu: ona koja je odricala sebe za njega, sada mora da uči kako da živi bez njega. Njeno pitanje – da li je pogrešila što mu je sve dala – odjekuje kao opomena svima koji se u potpunosti zaborave u roditeljskoj ulozi.
Pouka je jasna: ljubav roditelja je bezuslovna, ali deca moraju naučiti da je uzvrate makar zahvalnošću i poštovanjem. Jer, roditelj koji je ceo život posvetio svom detetu zaslužuje da u starosti ne bude sam, već da oseti da se sve ono što je davao – vraća barem u vidu pažnje i toplih reči.
