U vreme kad sve ide na brzinu i kad nam se čini da je lakše baciti nego sačuvati, ona s ljubavlju čuva i ono što većina smatra – otpadom. Najbolji primer za to su obični poklopci – oni mali plastični ili metalni koje svi redom bacamo čim ispraznimo teglu ili bocu. A tek kad sam video koliko toga ona s njima napravi, shvatio sam da u tim sitnicama stvarno ima skrivene moći.
U današnje vreme, kada svakodnevno proizvodimo brda otpada, ljudi sve više traže načine da recikliraju, ponovo koriste i da od onoga što bi završilo u kanti – naprave nešto korisno. Među tim svakodnevnim predmetima, poklopci su posebno zanimljivi. Naizgled beznačajni, oni zapravo mogu postati moćno sredstvo u mnogim životnim sferama – od bašte i kuhinje, do dečije igre i umetničkog stvaranja.
Za početak, majka ih koristi u bašti. Nema tog saksijskog bilja ili sadnice koju ne započne u nekom poklopcu. Njihova veličina je idealna za rasad. Plastični poklopac postaje mini posuda – taman za par zrna semena koje će pod njenim budnim okom uskoro niknuti.
Kako to radi?
-
Na dno poklopca stavi komad gaze ili tkanine, da višak vode može da iscuri.
-
Seme se pažljivo rasporedi, zalije kap po kap – da ne pliva, ali da bude vlažno.
-
Poklopci se poređaju u kutije, i time nastaje pravi mini plastenik.
Ovaj trik je posebno koristan za urbane balkone, unutrašnje gajenje biljaka ili organizaciju semena po vrstama.
Znaš kako se sitni predmeti gube? Dugmad, šrafovi, zihernadle – sve to završi po fiokama, u ćoškovima, ili jednostavno nestane. E, tu poklopci opet blistaju. Majka ih koristi kao organizatore – razvrsta ih po veličini i obliku, i svaki služi za nešto drugo.
-
Jedan za dugmad, drugi za igle, treći za ekserčiće.
-
Neke označi flomasterom da zna šta je gde.
-
A najbolje – sve stavi u jednu kutiju, pa kad treba nešto, zna tačno gde da pogleda.
Takođe, poklopci su odlični pomoćnici u kuhinji – ako posuda nema svoj originalni poklopac, lako se nađe zamenski. Na taj način štite hranu od prašine i insekata.
Ako imaš klince u kući, onda znaš koliko ih sitnice mogu zabaviti. Moja majka, baka deci, koristi poklopce za kreativne igre:
-
Od nekoliko zalijepljenih poklopaca napravi figurice i čudovišta.
-
Na svaki napiše broj ili boju – pa deca kroz igru uče matematiku ili nijanse.
-
Koriste ih za bojenje, pravljenje slagalica, pa čak i za igranje “Čoveče, ne ljuti se”, ali u kućnoj varijanti.
Na taj način, mališani kroz igru uče i o ekologiji, reciklaži i odgovornosti prema planeti.
Poklopci su omiljeni i kod onih koji vole da prave nešto rukama. S malo lepka, boje i mašte, postaju:
-
Podmetači za čaše
-
Magneti za frižider
-
Božićni ukrasi
-
Zidni mozaici
-
Pa čak i unikatan nakit!
Neki čak prave i satove, koristeći poklopce kao brojčanike ili dekorativne detalje.
5. Ekološki doprinos – mali koraci za veliku promenu
Ne treba zaboraviti ni ekološki aspekt. Plastični poklopci se teško razgrađuju, često završe u rekama i morima, gde ih ptice i ribe pojedu – što često ima tragičan ishod. Ako ih sačuvamo i ponovo upotrebimo, smanjujemo količinu otpada i činimo uslugu planeti.
Zamisli – samo jedna osoba godišnje može sakupiti desetine, pa i stotine poklopaca. Ako bi svako od nas makar mali deo iskoristio pametno, uticaj bi bio ogroman.
Na kraju, poenta je jednostavna: poklopci nisu samo smeće. U pravim rukama, oni postaju alat, igračka, dekoracija i organizator. Zato sledeći put kad otvoriš teglu i kreneš da baciš poklopac – stani. Pitaj se: može li mi ovo zatrebati?
Evo kako da počneš:
-
Napravi malu kutiju u kuhinji i skupljaj poklopce.
-
Očisti ih pre nego što ih odložiš.
-
Sortiraj ih po potrebi – i pusti mašti na volju.
Možda ti se sad čini kao sitnica, ali baš te sitnice, kad se saberu – čine život lepšim, jednostavnijim i održivijim.
