U današnjem članku vam donosimo jesnu jako zanimljivu priču o ženi koja se razbolila i nakon čega je pala u postelju.O njenom zdravlju se brinula njena ćerka.
- Čokolada, jedan od najvoljenijih slatkiša na svetu, ima bogatu i fascinantnu istoriju koja seže hiljadama godina unazad. Iako je danas najpoznatija kao sastojak za mnoge deserte, njena početna funkcija bila je sasvim drugačija, a njeno putovanje od gorkog napitka do slatkog užitka koje poznajemo danas prepun je interesantnih promena.
Istorija čokolade počinje u Meksiku, gde su drevni Maje i Azteci prvi put počeli koristiti zrna kakao drveta za pripremu napitka. Ovaj napitak, poznat kao „xocolatl“, bio je vrlo različit od današnje čokolade. Azteci su mleveni kakao mešali sa vodom, začinima i ljutim paprikama, stvarajući gorku i začinjenu tečnost koja je bila smatrana gotovo svetim napitkom. Kakao je bio cenjen i korišćen u ceremonijalne svrhe, a plemići i vladari, poput Moctezume, poslednjeg vladara Aztečkog carstva, pili su ga verujući da im daje snagu i energiju.
- Pored toga što su ga pili, Azteci su kakao zrna koristili i kao oblik valute. Zrna kakaa su im bila toliko vredna da su trgovali s njima, a zanimljiv je podatak da je jaram turske odjeće mogao biti kupljen za 100 zrna kakaa, dok je kokoš stajala 10 zrna. Kakao je bio u samom vrhu društvene hijerarhije i smatran je „darom bogova“, čime je zauzimao centralno mesto u aztečkoj kulturi.
Kada su Španci došli u Ameriku u 16. veku, doneli su sa sobom ovaj napitak, ali su ga prilagodili evropskim ukusima. Španski osvajači, poput Hernána Cortésa, koji je bio prvi koji je stigao u Meksiko, doneli su recept za čokoladu, ali su ga počeli menjati dodajući šećer umesto ljutih paprika i drugih začina, čineći ga slađim i prijatnijim za aristokratski španski ukus. Ova prilagođena verzija čokolade postala je popularna među evropskom elitom, i prvi put je postala dostupna u Evropi oko 1500. godine, ali još uvek u tečnom obliku.
- Pravi tehnološki napredak u proizvodnji čokolade desio se tek u 19. veku, kada je razvoj industrije omogućio masovnu proizvodnju. U Švajcarskoj 1828. godine, mašine su usavršile proces vađenja kakao putera, što je omogućilo proizvodnju čokolade u čvrstom obliku. A 1875. godine, švajcarski inovator Daniel Peter uveo je mlečnu čokoladu koristeći mlečni prah koji je dobio od Henri Nestléa, što je označilo prekretnicu u industriji čokolade.
Nakon toga, čokolada je postala dostupan proizvod široj javnosti, zahvaljujući firmama poput Hershey, Mars i Cadbury, koje su komercijalizovale čokoladu. U drugoj polovini 19. veka, čokolada je postala globalni fenomen, a danas je jedan od najprodavanijih proizvoda na svetu.
Zanimljivo je da su savremena istraživanja otkrila da tamna čokolada može imati pozitivne zdravstvene efekte. Kakao sadrži flavonoide, prirodne antioksidanse koji pomažu u smanjenju upala i poboljšavaju cirkulaciju, čineći čokoladu korisnom za srce, mozak i mentalno zdravlje. Zbog tih blagodeti, čokolada koja je nekada bila elitni napitak postala je svakodnevni užitak za milijarde ljudi širom sveta.
- Od drevnih obreda do današnjih dana, čokolada je prošla dugi put, a njena istorija je prepunjena promenama u ukusu, društvenim normama i industrijskim dostignućima. Ko bi mogao da pomisli da su zrna kakao drveta, nekada vredna poput valute i deo religijskih obreda, postala osnovni sastojak u proizvodima koje svakodnevno volimo?
