Petni trn je jedno je od najneprijatnijih stanja koje može pogoditi stopalo, a njegovi simptomi i lečenje već godinama su predmet brojnih istraživanja, ali i interesovanja onih koji pate od ovog upornog bola. Iako deluje kao manji zdravstveni problem, oni koji su iskusili ovu nelagodnost znaju koliko može narušiti svakodnevni život.
U osnovi, reč je o zapaljenju ili oštećenju plantarne fascije – tetive koja se proteže duž donje strane stopala, od pete do prstiju. Ova struktura ima ključnu ulogu u stabilizaciji svoda stopala i u ublažavanju udaraca prilikom hoda. Kada dođe do njenog prekomernog opterećenja, javlja se bol – najčešće u predelu pete.
U mnogim slučajevima, s vremenom dolazi i do stvaranja kalcifikata, poznatog kao “petni trn”, koji dodatno pritiska okolno meko tkivo i izaziva bol različitog intenziteta. Bol može biti blag i povremen, ali i jak, probadajući, naročito prilikom prvih jutarnjih koraka.
Statistika pokazuje da se ovaj problem češće javlja kod žena, osoba s viškom kilograma, ali i kod onih koji mnogo stoje, hodaju po tvrdoj podlozi ili se bave sportovima sa čestim skokovima. Rizičnu grupu čine i osobe sa skraćenim mišićima potkolenice, neelastičnom Ahilovom tetivom, kao i oni sa ravnim stopalima ili povišenim risom.
Postoje tri faze bolesti: akutna, subakutna i hronična. U početku, bol se javlja naglo i intenzivno, dok je kasnije prisutna prilikom hodanja, naročito nakon dužeg sedenja ili stajanja. Ako se stanje ne tretira na vreme, prelazi u hroničnu fazu, gde bol postaje gotovo stalan i remeti svakodnevne aktivnosti.
Dijagnoza se potvrđuje RTG snimkom, koji može pokazati prisustvo kalcifikata. Međutim, važno je naglasiti da prisustvo trna ne mora automatski značiti bol – kod nekih osoba trn postoji bez ikakvih simptoma. Obrnuto, izražen bol se može javiti i bez vidljivog trna, u slučaju čistog plantarnog fascitisa.
Lečenje uključuje više pristupa. Prvi korak je odmor, izbegavanje dugog stajanja i nošenje ortopedskih uložaka koji rasterećuju pritisak na petu. Koriste se i hladne obloge i vežbe istezanja potkolenice. U ozbiljnijim slučajevima, uključuje se fizioterapija i specijalne terapije poput udarnih talasa ili injekcija.
Pored klasičnih tretmana, sve više ljudi pribegava prirodnim metodama. Postoje brojni narodni recepti koji se koriste za ublažavanje bola i smanjenje upale:
-
Crna rotkva, narendana i privijena na bolno mesto preko noći, deluje umirujuće i smanjuje otok. Potrebno je najmanje sedam dana tretmana.
-
Šargarepa se koristi na sličan način – narendana na celofan i stavljena na petu tokom noći, umanjuje upalu.
-
So, posebno morska, zagrejana i stavljena u platnenu vrećicu, koristi se kao suva topla obloga.
-
Krompir, nariban s ljuskom i obmotan pamučnom tkaninom, ostavlja se preko noći za umirenje bola.
-
Bokvica, ubran list okrenut naličjem, stavlja se direktno na petu, a nova biljka se menja čim se osuši.
-
Kupus s medom, jednostavna kombinacija koja se stavlja preko noći i ispira ujutru.
-
Med, jod i morska so, pomešani u pastu koja se nanosi uveče i koristi nekoliko dana zaredom.
-
Kombinacija crnog luka, kupusa i integralnog brašna pravi se u gustoj pasti i koristi kao večernja obloga sedam dana.
Iako prirodni lekovi ne mogu potpuno zameniti medicinske tretmane, mnogi pacijenti prijavljuju olakšanje kada ih koriste uporedo s klasičnom terapijom. Ključno je redovno praćenje simptoma i upornost u tretmanima.
U slučaju dugotrajnog bola koji ne prolazi, preporučuje se konsultacija sa specijalistom ortopedije ili fizijatra. Ignorisanje simptoma može dovesti do pogoršanja stanja i ozbiljnih komplikacija, poput oštećenja hoda i deformacija stopala.
Zaključno, petni trn i plantarni fascitis nisu stanja koja se rešavaju preko noći, ali uz odgovarajuću terapiju, prilagođenu obuću i pažljivo praćenje simptoma – moguće je povratiti normalno funkcionisanje i zaboraviti na bolove u peti.
Strpljenje, kontinuitet i pravovremeno reagovanje ostaju najvažniji saveznici u borbi protiv ove uporne, ali rešive tegobe.
