Srpska pravoslavna crkva i vjernici širom sveta danas proslavljaju Svetog Vasilija Ostroškog svteca koji je postao simbol nade, utehe i isceljenja.
- Jedno od svedočenja koje i dan-danas ostavlja bez daha potiče iz maja 1964. godine, kada su dvoje muslimana, Asib Gušo i Ševka Zajko, u manastir Ostrog doveli svoju teško bolesnu prijateljicu – Fatimu, takođe muslimanku. Njena patnja trajala je punih pet godina. Nesnosni grčevi, neizdrživi bolovi, gubljenje svesti i povremeni izljevi agresije prema bližnjima – sve je to činilo njen život nepodnošljivim.
Porodica i prijatelji tragali su za pomoći svuda – kod lekara, travara, pa i vračeva, ali spasa nije bilo. A onda su čuli za manastir Ostrog i čuda Svetog Vasilija, o kojima su svedočili i hrišćani i muslimani, i vernici i nevernici. Odlučili su da pokušaju ono poslednje što im je preostalo – molitvu pred svetiteljem.
- Kada su stigli pred crkvu Gornjeg manastira, Fatima je, iako iscrpljena, odbijala da uđe. Vikala je: „Neću tamo da ulazim!“, otimala se, trzala kao u napadu. Bilo je jasno da nešto duboko u njoj oseća otpor – ili strah. Čuvar manastira otvorio je crkvu i ćivot sa moštima Svetitelja. Uz mnogo truda, rodbina i čuvar uspeli su da je uvedu unutra.Uprkos njenom protivljenju, na kraju su je ubeđivali da celiva mošti Svetog Vasilija. Kada je to učinila, Fatimu je pogodio jak talas grčeva, drhtanja, i počela je da se znoji toliko da joj je odeća bila potpuno mokra. Ali nakon nekoliko minuta, dok je sve to posmatrala grupa ljudi u tišini, lice bolesnice se promenilo.
Umesto izmučenog izraza, na njenom licu pojavio se mir. Pogled joj je bio bistar, pokreti smireni. Kleknula je pred ćivot i počela tiho da se moli. Kada je ustala, rekla je, glasno i odlučno:
„Hvala Bogu i Svetom Vasiliju, ja ozdravih. Ništa me više ne boli.“
- Taj trenutak prisutni nisu zaboravili. Nisu mogli da objasne ono čemu su upravo svedočili – ali su svi znali da su bili svedoci čuda. Fatima je noć provela mirno i spokojno u manastiru. Kada je svanulo, prva je došla na jutrenje, željna da još jednom zahvali Gospodu i Svetitelju.
Ova priča se i danas prepričava među vernicima. Ne zbog senzacije, već kao dokaz da je vera veća od razlika, da molitva Svetom Vasiliju ne bira – ona seže do svakog ko dolazi iskreno, ponizno i s bolom u srcu.
Sveti Vasilije Ostroški, koji je preminuo 1671. godine, i čije mošti i danas počivaju u manastiru Ostrog, ostaje simbol utehe i vere, koji povezuje ljude različitih vera i nacija. Njegovo čudo iz 1964. godine ostaje jedno od mnogih koje podseća da Bog i njegovi svetitelji ne gledaju ko si – već s kakvim srcem dolaziš pred njih.
