Priča koja je potresla javnost u Srbiji i regionu započinje naizgled sasvim običnim telefonskim pozivom, a završava se prizorom koji je teško zamisliti, a još teže razumeti.
- Kako je pisao „Kurir“, supruga iz američke savezne države Ilinois prijavila je nestanak svog muža nakon što joj se javio sa posla i rekao da se ne oseća dobro i da se ranije vraća kući. Taj trenutak bio je poslednji put da je čula njegov glas, a naredni meseci pretvorili su se u tiho čekanje, neizvesnost i bol koji nije imala kako da objasni.
Dženifer Maedž vratila se tog dana u porodičnu kuću i zatekla automobil svog supruga Ričarda parkiran na prilazu. Njegov novčanik, ključevi i lične stvari bili su tu, ali njega nije bilo. „Stil“ navodi da je u tom trenutku počela prava noćna mora – nestanak bez ikakvog objašnjenja, bez poruke, bez oproštaja. Kao supruga i majka troje dece, Dženifer je odmah obavestila policiju, nadajući se da će potraga brzo dati odgovore.
- Policija je ubrzo stigla na imanje, ali potraga nije dala rezultate. Kuća u kojoj su živeli opisana je kao dom prepun stvari, gotovo nalik domu gomilača, što je dodatno otežavalo pregled prostora. Uprkos tome, nadležni su tada zaključili da nema tragova nasilja niti jasnih pokazatelja gde bi Ričard mogao da se nalazi. Meseci su prolazili, a život je, bar spolja, morao da ide dalje.
Dženifer je nastavila da živi u istoj kući, okružena uspomenama, brigom za decu i stalnim pitanjem šta se dogodilo njenom mužu. Kako prenosi „Blic“, više puta su prijavljivani neobični mirisi u domu, ali su oni pripisivani ogromnoj količini smeća i zapuštenosti prostora. Policija je čak dva puta dolazila zbog tih prijava, ali nije pronašla ništa što bi ukazivalo na prisustvo tela.
- U pokušaju da se problem reši, pozvan je i vodoinstalater koji je popravljao kanalizacionu cev ispred kuće, jer se verovalo da je miris posledica tehničkog kvara. Sve to dodatno pokazuje koliko je situacija bila složena i koliko su se okolnosti poklopile na gotovo neverovatan način. „Kurir“ piše da niko, ni policija ni ukućani, u tom trenutku nije mogao da nasluti pravu istinu.
Prelomni trenutak dogodio se osam meseci kasnije, uoči novogodišnjih praznika. Dženifer je odlučila da ukrasi dom i potražila kutije sa božićnim ukrasima. Otvorila je pretrpani ormar ispod stepenica, mesto koje ranije nije detaljno pregledala. Ono što je tamo zatekla bilo je toliko potresno da se, prema njenim rečima, onesvestila od šoka. Telo njenog muža nalazilo se u ormaru sve vreme dok je ona živela u toj kući.
- Izveštaj mrtvozornika kasnije je pokazao da je Ričard preminuo još u vreme kada je nestao, a smrt je okarakterisana kao samoubistvo. „Stil“ navodi da je telo tokom vremena prošlo kroz proces koji je doveo do mumifikacije, zbog čega nije bilo jakog mirisa kakav se inače očekuje. Tečnosti su se osušile, a telo više nije imalo karakteristične znake raspadanja koji bi odmah alarmirali ukućane ili policiju.
- Ovaj detalj izazvao je brojne rasprave i pitanja u javnosti. Mnogi su se pitali kako je moguće da neko osam meseci ne primeti telo u sopstvenoj kući. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da u specifičnim uslovima, poput zatvorenog prostora i zapuštenosti doma, telo može ući u stanje u kojem mirisi nisu intenzivni. Kako piše „Blic“, upravo je ta kombinacija faktora dovela do toga da istina ostane skrivena toliko dugo.
Posebno emotivno reagovala je Ričardova sestra Merilin Toliver, koja je otvoreno kritikovala nadležne institucije. Ona je isticala da je više puta ukazivala na neobičan miris i tražila detaljniju istragu. „Kurir“ prenosi njene reči u kojima zahteva odgovore od policije i lokalnih vlasti, naglašavajući da smatra da su napravljeni ozbiljni propusti. Njena borba za istinu, kako kaže, tek je počela i neće stati dok ne dobije objašnjenje kako je ovako nešto moglo da se dogodi.
- S druge strane, policija iz Troja u Ilinoisu saopštila je da je sprovela sveobuhvatnu pretragu kuće i okoline u skladu sa procedurama. U zvaničnim izjavama naglašeno je da tokom istrage nisu pronađeni dokazi koji bi ukazivali na krivično delo ili nečiju odgovornost u vezi sa smrću Ričarda Maedža. Izveštaj mrtvozornika dodatno potvrđuje da nisu uočene druge povrede osim onih koje bi ukazivale na samoubistvo.
Na kraju ove tragične priče ostaje težak osećaj nelagode i tuge. „Stil“ zaključuje da je ovo jedna od onih priča koje otvaraju pitanja o mentalnom zdravlju, porodičnim odnosima i propustima sistema, ali i o ljudskoj sposobnosti da, suočena sa traumom i haosom, ne vidi ono što je doslovno pred očima. Dženifer je osam meseci živela sa neizvesnošću, nadajući se odgovoru, a istina je sve vreme bila skrivena u tišini njenog doma.
Ova priča, o kojoj su pisali „Kurir“, „Blic“ i „Stil“, ostaje snažno upozorenje i podsetnik koliko su granice ljudske percepcije krhke, naročito kada se pomešaju tuga, stres i svakodnevna borba za normalnost
