U ledenom januarskom jutru, dok je šetao psa kroz park u istočnom Londonu, jedan prolaznik je naišao na prizor koji mu je zauvek promenio život. U torbi, umotana samo u peškir, ležala je novorođena beba još uvek s pričvršćenom pupčanom vrpcom.
- Na temperaturi ispod nule, šanse za preživljavanje bile su gotovo nepostojeće. Ali ta beba, kasnije nazvana Elza, preživela je. I to je bio tek početak šokantnog otkrića.Nekoliko godina ranije, u istom naselju, pod gotovo identičnim okolnostima, pronađeni su novorođeni dečak i devojčica. Istraživačko novinarstvo i posebna dozvola porodičnog suda omogućili su DNK testiranje koje je pokazalo neverovatnu istinu – Elza je bila treće dete iz iste porodice koje je napušteno na isti način, na istom mestu. Njeni brat i sestra, takođe napušteni odmah po rođenju, kasnije su dobili nova imena i živote. Ali veza među njima ostala je neizbrisiva i genetski potvrđena.
Prema rečima profesorke Lorejn Šer sa Univerzitetskog koledža u Londonu, slučaj poput ovog dosad nije zabeležen. “Nikada nisam naišla na nešto slično,” izjavila je, opisujući ceo događaj kao gotovo nestvaran. I zaista, koliko god bolno zvučalo, troje dece ostavljeno je da umre, ali je sudbina u sva tri slučaja intervenisala na vreme. Uprkos apelima, identitet roditelja ostaje nepoznat, a javnost i stručnjaci mogu samo da nagađaju šta je moglo da dovede do ovakvih odluka.
Izvor: Milica Krajnović, Stil / Kurir, 12.07.2025
- Dok su neka ostavljena deca smeštena na javna mesta poput bolnica, gde šansa da budu pronađena raste, Elza i njeni brat i sestra bili su ostavljeni na lokacijama gde ih je lako mogao progutati mrak – bezbednosno i bukvalno. Njihova hrabra borba da prežive u najranjivijem trenutku života osvetlila je i mračnu stranu savremenog društva, gde roditelji u očaju donose neopisivo teške odluke. Iako se broj napuštenih beba značajno smanjio u poslednjim decenijama, ovaj slučaj podseća koliko su i dalje prisutni razlozi koji mogu naterati nekoga da napusti sopstveno dete.
Naučna istraživanja pokazuju da se u Velikoj Britaniji godišnje napusti prosečno šesnaest beba, uglavnom odmah po rođenju. Razlozi se retko potvrđuju – mentalno zdravlje, siromaštvo, porodične traume, pa čak i strah od društvene osude navode se kao potencijalni uzroci. U slučajevima kao što je Elzin, nepostojanje bilo kakvog zapisa o majci u zdravstvenim ili socijalnim sistemima govori o potpunom isključenju iz institucionalnog okvira. A to samo dodatno komplikuje potragu za odgovorima.
Izvor: BBC / PA Media, uz dozvolu porodičnog suda, prenosi Stil / Kurir
I dok se čitava javnost pita ko su roditelji ove dece i kako su mogli da donesu tako bolnu odluku tri puta, stručnjaci podsećaju da se o napuštenim majkama gotovo ništa ne zna. Psihološki efekti na njih ostaju duboko u senci, dok deca, kada porastu, često nose teret nevidljivih rana. Osećaj da si bio ostavljen – i to ne jednom, već tri puta u istoj porodici – stvara dileme s kojima se teško suočava i odrasla osoba, a kamoli neko ko tek uči da razume svet.
- Slično iskustvo imala je i Tojin Odumala, devojka koju su prolaznici pronašli ispred zgrade 2001. godine, kada je imala svega nekoliko sati života. Godinama kasnije, kada joj je rečeno kako je pronađena, Tojin je priznala da se osećala izgubljeno i zbunjeno. “Zašto sam napuštena? Zar nisam bila dovoljna?” – njene su reči koje paraju srce. Iako je na kraju uspostavila kontakt sa majkom, emotivna distanca ostala je teško premostiva.
Iako bajke i književnost često romantizuju ideju napuštene dece koja pronalaze sreću – od Mojsija do Olivera Tvista – stvarnost je mnogo surovija. Većina ovakvih priča ne završava se srećnim krajem. Ljubav i sigurnost koje dete traži teško se nadoknađuju posle takvog početka. Elza i njeni brat i sestra su preživeli – i to je već čudo. Ipak, pitanja koja ih čekaju tek su počela da se postavljaju.
Izvor: Profimedia / BBC, prenosi Stil / Kurir, Milica Krajnović
Na kraju, ovaj neverovatan slučaj ne samo da je potresao javnost, već je otvorio i mnoga pitanja za koja društvo nema brze odgovore. Koliko još ima dece čija priča nije otkrivena? Koliko majki nosi neispričanu bol? I, najvažnije, kako da budemo sigurni da nijedna beba ne ostane sama u hladnoći – čekajući da je pronađe slučajni prolaznik koji je krenuo samo u šetnju sa psom
