Uroš Đurić, slikar i glumac koji je široj javnosti ostao upamćen po ulozi anđela u kultnom serijalu „Mi nismo anđeli“, jedno vreme je bio i jedno od zaštitnih lica popularnog kviza „Potera“.
- Njegov nastup u ulozi tragača donosio je specifičnu energiju i šarm koji su gledaoci odmah prepoznali. Spoj ozbiljnog znanja, pomalo strogog izraza i umetničke harizme činio ga je jedinstvenim među ostalim tragačima.
Ipak, koliko god da je važio za nekoga ko uvek vodi računa o svom izgledu, u jednoj epizodi dogodio se trenutak koji je zasenio samu emisiju. Tokom snimanja, pažljivo oko kamera zabeležilo je da mu je šlic na pantalonama ostao otkopčan. Bio je to trenutak koji nijedna javna ličnost ne bi volela da doživi, ali je ubrzo postao predmet brojnih komentara i šala na društvenim mrežama.
Nije prošlo mnogo vremena, a mreže su se usijale. Gledaoci su komentarisali gaf, a pojedini su išli toliko daleko da su tvrdili kako poznati „anđeo“ nije imao ni donji veš. Ove tvrdnje brzo su se pretvorile u internet senzaciju, pa se dogodilo ono što se često dešava u eri digitalnih medija – jedna mala greška pretvorila se u temu dana. Snimak je kružio internetom, a komentari su se nizali brže nego što je emisija završena.
- Đurić, poznat po svom umetničkom i intelektualnom angažmanu, do tada je bio simbol ozbiljnosti i prepoznatljive odmerenosti. Zbog toga je ovaj gaf izazvao još veći šok – publika nije očekivala da se njemu, koji uvek deluje dotjerano i skockano, može dogoditi ovakva nespretnost. Ipak, umesto osude, prevladalo je drugačije raspoloženje. Ljudi su u tome videli nešto ljudsko, običnu nesavršenost koja ga je približila publici.
Medijski analitičari ističu da ovakve situacije pokazuju moć i brzinu širenja trivijalnih tema u današnjem društvu. Prema istraživanju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, publika se često brže angažuje na vestima koje sadrže dozu senzacije ili skandala nego na onima koje govore o suštinskim pitanjima. Urošev gaf postao je primer upravo tog fenomena – nešto što je u osnovi sitnica, pretvorilo se u vest koja se prenosila s portala na portal.
No, valja podsetiti da je Đurić mnogo više od tragača iz televizijskog kviza. Njegov umetnički rad je bogat i priznat, a izlagao je i u zemlji i u inostranstvu. Njegovi radovi često kombinuju savremenu estetiku i društvenu kritiku, pa je prepoznat kao autor koji uvek pomera granice. Zbog toga su mnogi smatrali da bi ovakav gaf trebalo posmatrati samo kao trenutnu anegdotu, a ne nešto što bi moglo zaseniti njegov ozbiljan doprinos umetnosti.
- Domaći mediji ubrzo su reagovali. Dok su tabloidi naglašavali komični aspekt događaja, ozbiljniji listovi trudili su se da podsete javnost na Đurićev značaj. „Politika“ je, recimo, u jednom od svojih tekstova naglasila da je nepravedno meriti umetnika po jednom gaf momentu, jer iza njega stoji opus vredan pažnje i poštovanja. Time je poslat signal da javnost ne bi trebalo da zanemari umetnički rad zbog prolazne anegdote.
Ipak, ono što je bilo zanimljivo jeste reakcija publike. Umesto da se udalje od njega, mnogi su istakli da im je zbog ovog gaf-trenutka postao još simpatičniji. Ljudi su pisali kako su u njemu prepoznali ranjivost i ljudskost koju retko viđaju kod javnih ličnosti. Na portalu „Nova.rs“ jedan od autora istakao je da ovakvi trenuci pokazuju pravu vrednost javnih ličnosti – tek kada pokažu svoju nesavršenost, publika se s njima istinski povezuje.
- U celini, situacija sa otkopčanim šlicem u „Poteri“ pokazala je koliko je balans između javne slike i privatne ranjivosti tanak. Uroš Đurić je iz nje izašao gotovo neoštećen, jer su gledaoci imali razumevanja. Štaviše, mnogi su smatrali da je to što se nasmejao samom događaju i prihvatio ga sa dozom distance zapravo dokaz njegove autentičnosti. Publika je u tom trenutku videla čoveka iza maske javne ličnosti – i to je ono što je ostavilo najveći utisak.
Na kraju, može se reći da je ovaj gaf postao deo urbanih anegdota koje će se prepričavati još dugo, ali da njegova umetnička i glumačka karijera ostaju daleko značajnije. Đurić je ostao dosledan sebi, nastavio da radi na umetničkim projektima i da gradi reputaciju koja se ne meri sitnim propustima, već stvaralaštvom. Kao što je naglasio jedan od kritičara za Radio-televiziju Srbije (RTS), ovakvi trenuci zapravo samo potvrđuju da i ljudi sa velikim opusom ostaju obični smrtnici, što ih dodatno čini bližim publici.
- Uroš Đurić će ostati upamćen kao anđeo filmske trilogije, kao tragač u „Poteri“, ali i kao umetnik koji je uvek imao hrabrosti da pokaže svoj karakter, čak i kada okolnosti nisu bile savršene. Gaf iz kviza će se možda i dalje spominjati, ali ono što ostaje za istoriju jesu njegove uloge, njegove slike i uticaj koji je ostavio na domaću kulturu.
