Svima nam je poznato šta je stiropor i kojuu ulogu ima.Znamo da se jako često koristi u građevini ali mi u današnjem članku vam donosimo nekoliko korisnih savjeta kako i nakoi način da ga još iskoristite.
- Stiropor, poznat i kao ekspandirani polistiren (EPS), postao je sastavni dio našeg svakodnevnog života – bilo da ga koristimo u građevini, kao ambalažu, za dekoraciju ili u hortikulturi. Iako često prolazi neprimetno, ovaj lagani materijal krije brojne zanimljivosti, praktične primjene, ali i izazove koji se tiču ekološke održivosti.
Po svojoj strukturi, stiropor je 98% vazduh, a samo 2% čvrste tvari, što ga čini izuzetno laganim, ali i vrlo efikasnim materijalom za izolaciju. Iako ga često poistovećujemo sa bilo kojom belom, pjenastom plastikom, tehnički gledano, samo ekspandirani polistiren nosi naziv stiropor.
- Proces njegove proizvodnje je višefazan. Prvo dolazi do pre-ekspanzije, kada se sitne kuglice polistirena zagrevaju i šire uz pomoć pare, nakon čega slede stabilizacija, kalupiranje i na kraju rezanje i oblikovanje. Ovako obrađen materijal koristi se u brojne svrhe zahvaljujući niskoj težini, otpornosti na vlagu i jednostavnoj obradi.
Najčešća upotreba stiropora je u građevinarstvu. Koristi se za toplotnu i zvučnu izolaciju zidova, podova i krovova, kao i za spoljašnje fasade, gdje se kombinuje s armaturom i završnim slojem. Takođe se koristi kao ispuna u betonskim konstrukcijama kako bi se smanjila težina građevinskih elemenata.
- U ambalaži, stiropor je nezamenjiv materijal za zaštitu osetljivih proizvoda – od elektronskih uređaja do stakla. Njegova otpornost na udarce i svojstva termalne izolacije čine ga pogodnim i za transport hrane, naročito ribe, mesa i sladoleda, mada mnoge zemlje već uvode zabrane zbog ekoloških razloga.
Zanimljivo je da se stiropor sve više koristi i u hortikulturi. Naime, otpatci stiropora mogu pomoći u dreniranju zemlje u saksijama, smanjenju težine velikih žardinjera i očuvanju stabilnosti biljaka. Umetanjem komadića stiropora pri dnu saksije omogućava se nesmetano oticanje viška vode, što štiti korijen biljke od truljenja.
- Takođe, u svetu umetnosti i dekoracije, stiropor se koristi za izradu scenografija, maketa, prazničnih ukrasa i reklama. Zahvaljujući lakoj obradi, idealan je za kreativne projekte, od školskih radionica do velikih scenskih instalacija.
Ipak, pored svojih prednosti, stiropor ima ozbiljne mane. Pre svega, vrlo se teško reciklira i nije biorazgradiv. Potrebni su vekovi da se prirodno razgradi, a zbog svoje lakoće i lomljivosti, lako završava u rekama, morima i životnoj sredini. Životinje ga često greškom progutaju, što dovodi do ozbiljnih ekoloških problema.
- Iako se reciklaža tehnički može obaviti – pomoću kompaktora koji smanjuju njegov volumen – proces je skup i neisplativ. Zbog toga većina otpada od stiropora na kraju završava na deponijama ili, još gore, u prirodi.
Zanimljivo je da se slični materijali koriste i u ekstremnim uslovima – čak i u svemiru, gdje služe kao termoizolacija u letelicama. No, uprkos tehnološkim dostignućima, osnovni problem stiropora ostaje njegova neodrživost.
- Zbog toga se sve više pažnje posvećuje alternativama koje su manje štetne po prirodu. Razvijaju se ambalaže od kukuruznog skroba, materijali na bazi micelijuma (gljiva), kao i papirne izolacije koje su tretirane zaštitnim sredstvima. Jedan od najnaprednijih materijala – aerogel – ima slična svojstva kao stiropor, ali je i dalje preskup za masovnu upotrebu.
Uprkos svemu, stiropor i dalje ostaje jedan od najzastupljenijih materijala u savremenom životu. Njegova jednostavnost, dostupnost i korisnost čine ga neizbežnim, ali ne i neproblematičnim. Ključno pitanje ostaje kako uskladiti praktičnu vrednost ovog materijala sa potrebom da zaštitimo planetu za buduće generacije.
- Zato je važno da svi razmotrimo kako koristimo stiropor i da, kada god možemo, biramo održivije alternative. A kada već stiropor završava u našim rukama – bilo da je reč o ambalaži, dekoraciji ili otpadu – možda ipak možemo da ga iskoristimo na kreativan i odgovoran način, umesto da ga samo bacimo.
