Vernici Srpske pravoslavne crkve 27. januara obeležavaju Svetog Savu, jednog od najvažnijih srpskih svetaca, koji je 1219. godine postigao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, čime je osigurao nezavisnost crkvene organizacije u Srbiji.
- Sveti Sava je postao ključna figura ne samo u religijskom, već i u kulturnom životu Srbije, a njegov dan je obeležen brojnim običajima i verovanjima koja se prenose kroz generacije.
Prema narodnom verovanju, na Svetog Savu ne sme da se nosi crvena boja, što potiče iz prošlih vremena. Naime, seljaci su se bojali da bi crvena boja mogla privući vukove, koji bi mogli napasti njihovu stoku. S obzirom na to da se Sveti Sava smatrao zaštitnikom stoke, običaj je bio da se stoka na ovaj dan pušta na ispašu. Boja krvi, crvena, smatrana je opasnom jer je verovano da privlači divlje životinje, naročito vukove.
Takođe, verovalo se da na ovaj dan ne valja otvarati britvu ili oštriti noževe, jer bi to moglo izazvati nesreću. Smatralo se da bi takvi oštri predmeti mogli “otvoriti” stvorenja poput vukova i da bi ih učinili opasnijima. Ovaj običaj bio je povezan sa zaštitom stoke, jer su se vukovi smatrali prijetnjom.
- Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi. S obzirom na to da su udari gromova veoma retki tokom zime, ako se grmi na ovaj dan, smatralo se da će doći do nečega lošeg. Ova pojava je bila obuhvaćena i narodnim pesmama, kao što je pesma “Početak bune na dahije”, koja spominje takve nepovoljne znakove.
S druge strane, ako je na Svetog Savu sunčano vreme, to je smatrano dobrim predznakom. Sunčan dan bio je znak da će godina biti plodna, rodna i srećna, te da će doneti blagostanje. Ova verovanja bila su utemeljena u prirodnim ciklusima i često su se koristila za predviđanje budućnosti.
Iako je Sveti Sava crveno slovo, što znači da je to dan kada se uobičajeno ne obavljaju kućni poslovi, postoje izuzeci. Na ovaj dan, prema narodnoj tradiciji, domaćin je trebalo da obavi sve bitne kućne poslove. Zbog običaja da se stoka pušta na ispašu, smatralo se da je Savindan dan kada treba da se završe važni poslovi u kući, a žene su bile slobodne da obavljaju kućne poslove. Čak je bilo poželjno obaviti veliko spremanje, jer je dan nosio poseban značaj za porodičnu tradiciju.
- Na Svetog Savu je, kao i na druge velike praznike, obavezno postiti prema pravilu, ali je dozvoljeno konzumiranje ribe. Ovo je posebno važno kada praznik padne na sredu ili petak, jer tada važe stroža pravila posta.
Još jedno verovanje vezano za ovaj dan je da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo – makar neku pesmu. Smatra se da će deca, ukoliko na ovaj dan ne nauče ništa novo, tokom godine biti lenja i neće napredovati kako treba. Ovaj običaj pod
